Ko će raditi zanate u Srbiji? Država nudi novac, ali pojedine škole ne mogu da popune ni jedno odeljenje

Država daje 5.000 dinara mesečno osmacima koji upišu zanate, ali školske klupe su i dalje prazne. Niko neće u obućare, krojače, zavarivače, a to su samo neka od deficitarnih zanimanja za koje je planiran džeparac. Iako zanati danas donose dobru zaradu, u pojedinim stručnim školama kažu da nemaju dovoljno učenika ni da formiraju odeljenja.

Svi nosimo cipele i torbe, ali niko neće da ih pravi. U Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu, klupe za obućare godinama su prazne. Prošle, nisu upisali ni jednog učenika.

Nova pravila u školama: Kome ocena iz vladanja ulazi u prosek, a za koje razrede to ne važi?

Osmaci masovno gledaju jedan smer zbog zarade: Nekada bio za "slabije đake", a danas donosi ozbiljan novac

Božana Vuković, direktorka Tehničke škole za dizajn kože u Beogradu podseća da obućarska industrija nije razvijena kao nekada.

"Ne možemo očekivati da nam dođu odlični, vrlo dobri učenici. Znate da je nekada obućarska industrija bila razvijena, da smo imali velike firme, danas to više nije slučaj", rekla je Božana Vuković.

Nije problem samo manjak đaka, već i manjak firmi. Kada škola i uspe da sakupi grupu učenika, tvrde da nemaju gde da ih pošalju na praksu.

Vukovićeva kaže da se samo jedan privrednik prijavio za dualni model obrazovanja.

"Firma nije prihvatila jer kažu da su zahtevni uslovi koje firma treba da ispuni da bi se mogla prijaviti i da bi uopšte bila u tom modelu obrazovanja", istakla je direktorka Tehničke škole za dizajn kože u Beogradu.

Alarm zbog AI u školama: Da li deca slepo veruju veštačkoj inteligenciji i koje su posledice?

Đaci žele u kuvare i konobare

Ipak, slika nije svuda ista. U Hemijsko-tehnološkoj školi u Kruševcu, klupe za kuvare i konobare su, kažu, pune.

"Mi imamo učenike koji upišu trogodišnji smer sa 80 poena, on može da faktički bira četvrorogodišnju školu koju želi, ali on želi baš ovo jer želi time da se bavi i iskazuje ljubav prema tom poslu", rekla je direktorka Hemisjko-tehnološke škole u Kruševcu Dragana Banjac.

Zašto se poslodavci teže odlučuju za dualno obrazovanje

Ulazak u dualno obrazovanje za poslodavce nije samo finansijski trošak, već i organizacioni teret.

Iz Unije poslodavaca poručuju da niko ne garantuje firmama da će po završetku školovanja učenici ostati kod njih.

"Pored tog novca koji su obavezni da izdvoje za plaćanje naknade za učenje kroz rad, oni izdvajaju vreme, resurse, angažuju iskusne radnike kao mentore, a samim tim deo njihove produktivnosti odlazi na učenike", objašnjava Jelena Jeftović iz Unije poslodavaca.

Ističe da zapošljavanje stranaca trenutno uspeva da reši nedostak kadrova na tržištu, ali da to nije dugoročno rešenje.

Učenici beleže slabije rezultate zbog mobilnih telefona: Hoće li Srbija uvesti zabranu u školama?

Ulaganje u mlade, a ne trošak

Ipak, statistika pokazuje da se svest privrede menja. Prema podacima PKS, sve je više kompanija zainteresovano za model dualnog obrazovanja.

"Postoje pojedinačni slučajevi gde kompanije možda ne prepoznaju kako je to jedan značajan resurs za obrazovanje mladih ljudi. Mnogo je bolji put kad mladi ljudi sa 15, 16 godina mogu da imaju boravak u relanom radnom okruženju kada im se posvete instruktori iz kompanija", navodi direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.

Kompanijama poručuje da to nije trošak, već ulaganje u mlade ljude, u budući kadar.

U Srbiji postoji više od 300 srednjih stručnih škola, a manjak interesovanja doveo je do toga da se smerovi poput auto-mehaničara, armirača, zidara uopšte ne formiraju u mnogim gradovima, prenosi RTS.

Država daje 5.000 dinara mesečno za 36 deficitarnih smerova: Objavljen spisak zanimanja za finansijski podsticaj

Ovo su najtraženije srednje škole u Beogradu: Za neke smerove treba više od 94 poena