Zašto naučnici oduzimaju mladunce crvenih ara od roditelja i poveravaju ih drugim pticama

Crvene are su simbol tropskih krajeva, ali njihov broj opada. Kako bi promenili sudbinu ove vrste, naučnici pokušavaju da spreče surovu roditeljsku strategiju zbog koje mnogi mladunci uginu.

Parker još nije ni otvorio oči kada ga je nečija ruka zgrabila iz gnezda.

Bio je ponedeljak ujutru u novembru 2018. godine u nacionalnom rezervatu Tambopata, duboko u peruanskom delu Amazona. Besperjasto pile bilo je slabo i neuhranjeno, jedva duže od srednjeg prsta. Bio je najmlađi od četvoro mladunaca crvene are i zbog toga je gotovo sigurno bio osuđen na smrt od gladi, piše BBC.

Jadranom se širi opasna riba: Ubod izaziva jak bol, strašnija je od ribe lava

U podnožju drveta stajala je Gabrijela Vigo-Trauko, peruanska naučnica koja je organizovala ovu „otmicu“.

Posle više od dve decenije proučavanja ovih ptica, Vigo-Trauko je otkrila da crvene are namerno izgladnjuju svoje najmlađe mladunce. Naučnica sa Univerziteta A&M u Teksasu utvrdila je da gotovo svi treći i četvrti mladunci u gnezdima sa više jaja uginu, dok ista sudbina zadesi oko 25 odsto drugorođenih mladunaca.

Ovakav surov način odgajanja nekada je predstavljao strategiju preživljavanja. Danas je, međutim, postao velika prepreka oporavku ove vrste, čiji broj već opada zbog krivolova i seče šuma, koji su jednu podvrstu gotovo doveli do istrebljenja u Meksiku i Centralnoj Americi.

Kada pas postaje senior? Ne stare sve rase istom brzinom

Vigo-Trauko je 2017. godine pokrenula retko primenjivanu vrstu spasilačke misije, koja ju je dovela do ptića kojem je dala ime Parker. Cilj je bio da divlje parove crvenih ara "regrutuje“ da postanu hranitelji ugroženih mladunaca. Ubeđivanjem divljih ptica da preuzmu tu ulogu, nadala se da će ispitati novi način spasavanja zanemarenih mladunaca u Peruu, ali i pomoći čitavoj vrsti.

Zašto crvene are zanemaruju najmlađe mladunce?

Crvene are nemoguće je ne primetiti. Njihovo jarko crveno perje ističe se naspram zelenila šume, a njihovo kreštanje čuje se mnogo pre nego što ih ugledate.

Ženka tokom jedne sezone može da snese do četiri jaja, ali iz gnezda obično izlete samo jedna ili dve ptice.

Terapija sa četiri šape: Zašto mačje predenje i maženje čine čuda za vaš organizam

"Roditelji, posebno majka, gurali su najmlađeg od sebe“, kaže Vigo-Trauko, koja je suvoditeljka organizacije The Macaw Society, peruanske organizacije za zaštitu prirode koja je prva otkrila ovakvo ponašanje nakon što je 2007. godine postavila kamere u gnezda.

"Pile je hladno i vrišti, a kada otac dođe, on hrani majku, prvo i drugo pile, dok treće ostavlja da viče sa strane."

Nije bilo maltretiranja među braćom i sestrama, niti je ponašanje bilo povezano sa dostupnošću hrane. Zašto onda roditelji zanemaruju mlađe mladunce?

Vigo-Trauko veruje da roditelji teško mogu da se nose sa mladuncima koji su u različitim fazama razvoja. Čak i razlika od četiri ili pet dana između izleganja može biti ogromna, jer mladunci tada zahtevaju potpuno različite režime hranjenja, pa čak i različite temperature u gnezdu.

Roditelji su, kaže ona, primorani da biraju. Ako se previše naprežu kako bi nahranili sve mladunce, postoji opasnost da nijedan neće preživeti.

Želite pticu kao kućnog ljubimca? Evo koje tri vrste su idealne za dom i porodicu

Kako divlji hranitelji pomažu

Za relativno zdrave populacije crvenih ara u peruanskom Amazonu, gubitak mlađih mladunaca ima manje posledice. Ali u zemljama u kojima se zaštitnici prirode bore sa krivolovcima i drvosečama za opstanak svake pojedinačne ptice, smrt čak i nekoliko mladunaca predstavlja katastrofu, kaže Vigo-Trauko.

Podizanje odbačenih mladunaca ručno jedno je od mogućih rešenja. Međutim, potrebno je između mesec i po i tri meseca da budu spremni da napuste gnezdo. Osim toga, papagaji odgajeni u zatočeništvu imaju veoma niske stope preživljavanja: teško se snalaze u pronalaženju hrane u prirodi, prepoznavanju predatora i formiranju jata.

Zato se tim Vigo-Trauko okrenuo ideji o divljim hraniteljima.

Kako da brzo naučite papagaja da zapamti svoje ime

Nakon što su 2018. godine uzeli Parkera iz njegovog gnezda, tim ga je tri nedelje ručno hranio u terenskoj stanici, i to po iscrpljujućem rasporedu na svaka dva sata.

Istovremeno su pregledali gnezda u šumi kako bi pronašli odgovarajuću hraniteljsku porodicu koja bi ga naučila kako da živi kao divlja ptica.

Ovu tehniku su prethodnih decenija već testirali stručnjaci za uzgoj ptica koji su u zatočeništvu odgajali are, gde su uslovi kontrolisani i gde zamena gnezda podrazumeva da se sa ptićem jednostavno pređe hodnikom. Metoda se nadovezuje i na eksperimente sa drugim divljim pticama, poput žutoplećastih papagaja u Venecueli tokom 1990-ih.

Parker je 22. decembra konačno smešten u novo gnezdo, a njegova usvojena majka Tambo odmah je počela da mu čisti i sređuje perje.

Par ugroženih papagaja pobegao iz zoo vrta u Londonu: Građani pozvani u pomoć pri traženju

Nekoliko meseci kasnije uspeo je da izleti iz gnezda. Bio je jedini četvrti mladunac kojem je to pošlo za rukom tokom višedecenijskog posmatranja divljih gnezda u Tambopati.

Tim je postigao sličan uspeh sa još 25 mladunaca koje su spasili između 2017. i 2019. godine. Još tri mladunca uspešno su usvojena, ali nisu uspela da izlete iz gnezda – jednog je usmrtila munja, drugog predator, a treći je uginuo od bolesti.

Do 2019. godine Vigo-Trauko je imala više samopouzdanja: "Osećala sam se kao da igram šah – pomeram figure ovamo i onamo da vidim šta je moguće."

Problemi sa hraniteljskim porodicama

Iako se metod sa divljim hraniteljima pokazao korisnim, on sa sobom nosi brojne izazove.

To je skup poduhvat. Tokom trogodišnjeg eksperimenta u Tambopati, Vigo-Trauko je imala dovoljno sredstava da obezbedi plate, smeštaj i opremu za tim od 20 ljudi. Ipak, takav projekat "nije lako ponoviti“, kaže ona.

Teško ga je i sprovesti u praksi.

Počela seoba na jug: Posetili smo najveće stanište roda u Srbiji i proverili šta ih čeka na dugačkom putovanju

Roni Garsija-Anleu je direktor bioloških istraživanja u organizaciji Wildlife Conservation Society u Gvatemali. On je pionir metode usvajanja u poslednjim preostalim populacijama crvenih ara u Gvatemali i jedan je od autora rada Vigo-Trauko o hraniteljskim porodicama.

Međutim, poslednji put kada je Garsija-Anleuov tim ubacio jednu pticu u hraniteljsko gnezdo u Gvatemali bilo je 2019. godine.

Kod hraniteljstva u prirodi sve mora da bude savršeno tempirano, kaže on. Potrebno je preći kilometre kroz džunglu kako bi se pronašlo gnezdo sa ugroženim mladuncem. Zatim treba brzo pronaći par sa odgovarajućim gnezdom koje je ili prazno ili u kojem se nalazi jedan mladunac sličnog uzrasta.

Umesto toga, njegov tim uči are kako da lete, hrane se i formiraju veze sa drugim pticama u ogromnom kavezu, a zatim ih pušta u prirodu kada budu spremne.

Da li ste čuli za "pernatu detektivku"? Ova ptica otkriva koliko je zdrav jedan od najvažnijih ekosistema

Godine 1994. i u Kostariki su populacije ara bile desetkovane zbog krčenja šuma i krivolova. Međutim, tim koji je predvodio zaštitnik prirode Kristofer Von počeo je da čuva aktivna gnezda, organizuje edukaciju u školama i postavlja veštačka gnezda kako bi povećao broj pogodnih mesta za gnežđenje.

Njihovi napori stabilizovali su i obnovili populaciju, a prema Vonovim rečima pokazali su da je neophodno rešavati osnovne uzroke ugroženosti vrste: gubitak šuma i krivolov.

Pogled u budućnost

Uprkos nedostacima, tehnika korišćenja divljih hranitelja sada pomaže u radu sa drugim vrstama papagaja, od Argentine do Centralne Amerike, kaže Vigo-Trauko.

Osim toga, od 2020. godine testira unapređenu metodu: potpuno preskače fazu ručnog odgajanja i premešta mladunce iz jednog gnezda u drugo odmah nakon što se izlegu.

Novi podaci šokirali svet: Broj stogodišnjaka u Japanu premašio 100.000

Ovaj novi pristup zahteva više praćenja, ali manje intenzivnu brigu o novorođenim ptićima, što ga čini jeftinijim. Već tokom druge godine projekta zabeležen je uspeh: dva gnezda, u kojima su se nalazila po dva mladunca sa velikom razlikom u uzrastu, uspešno su zamenjena tako da roditelji mogu da odgajaju po dva približno jednako stara mladunca.

Vigo-Trauko veruje da bi to moglo da omogući primenu hraniteljstva i na mestima sa manje resursa.

"Lepo je videti da nam je naša relativno zdravija populacija omogućila da postanemo izvor znanja za druge“, kaže Vigo-Trauko.

Što se tiče Parkera, on je uspeo da napusti gnezdo i raširi krila. Tim Vigo-Trauko ponovo ga je video u septembru 2019. godine, kada je već bio mlada i samouverena ara koja je letela uz svoje usvojene roditelje i svog usvojenog brata ili sestru.

"Bila je to ’normalna’ porodica“, kaže ona, „sa dva mladunca koji su izleteli iz gnezda.“

Naučnici zatečeni: Otkrivena neobična vrsta ribe koja se kreće unazad poput Majkla Džeksona