Leto 2026: Rekordan broj smrtnih slučajeva usled vrućina u Nemačkoj

Leto 2026. bilo je jedno od najtoplijih od početka merenja. Procenjuje se da je u Nemačkoj više od 16.000 ljudi umrlo je od posledica visokih temperatura, piše DW.

Leto 2026. bilo je najtoplije u Evropi od početka vođenja evidencije, čime je sa prvog mesta istisnulo dosadašnju rekordno toplu 2003. godinu. To je utvrdio evropski program za posmatranje Zemlje Kopernikus, piše DW.

Nemačka meteorološka služba (DWD) naziva broj vrelih dana u letu 2026. "nezabeleženim“.

Crna statistika: Više od 4.000 žena u Srbiji svake godine oboli od bolesti bez simptoma

"U proseku je u Nemačkoj zabeleženo oko 22 vrela dana sa temperaturom od najmanje 30 stepeni Celzijusa i oko pet veoma vrelih dana sa najmanje 35 stepeni Celzijusa“, navodi DWD u saopštenju za medije krajem avgusta.

I još jedan nemački rekord: procenjeni broj umrlih od posledica vrućina ovog leta je veći nego ikada ranije – do kraja avgusta umrlo je najmanje 16.300 ljudi.

Da li je maltodekstrin bezbedan? Aditiv koji se krije u brojnim namirnicama

Kako se utvrđuje broj umrlih od posledica vrućina?

Veoma mali broj ljudi umire direktno od vrućine, na primer od toplotnog udara. Broj smrtnih slučajeva zapravo proizilazi iz statističke povezanosti između broja umrlih, koji prikuplja Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj, i temperatura unutar određenog vremenskog perioda, koje meri Nemačka meteorološka služba.

U Nemačkoj se sa smrtnim slučajevima uzrokovanim vrućinom računa kada - prosečna - nedeljna temperatura dostigne 20 stepeni Celzijusa. Prosečna nedeljna temperatura je prosek svih temperatura izmerenih po satima u toku jedne sedmice, uključujući i noćne sate.

Tokom nekoliko nedelja, prosečne nedeljne vrednosti u Nemačkoj prelazile su granicu od 20 stepeni Celzijusa. Krajem juna bilo je posebno toplo: od 22. do 28. juna prosečna nedeljna temperatura iznosila je više od 26 stepeni Celzijusa.

Iako se statističkom metodom ne može razjasniti od čega su tačno ljudi umrli, istraživači i lekari veoma dobro znaju kako toplota utiče na ljudsko telo. Zbog toga je povećana stopa smrtnosti tokom perioda talasa vrućina naučno utemeljena.

Cink ili vitamin C: Koji nutrijent je važniji za imunitet?

Koji su uzroci smrti usled vrućine?

"Nisu bile presudne samo maksimalne vrednosti na termometru, već pre svega to koliko su dugo vrućine trajale i činjenica da se noću temperatura jedva spuštala“, kaže Andreas Macarakis, profesor ekološke meteorologije na Univerzitetu Albert-Ludvig u Frajburgu.

Tokom vrelih noći mnogi ljudi lošije spavaju. Međutim, dovoljno sna je važno kako bi telo moglo da kompenzuje toplotni stres akumuliran tokom dana.

Koliko je jako opterećenje usled vrućine ne zavisi samo od temperature vazduha, kaže Macarakis.

Vlažnost vazduha, sunčevo zračenje i vetar takođe igraju ulogu – to je takozvani subjektivni osećaj toplote. Sparno vreme i nedostatak vetra pri istovremeno umerenim temperaturama takođe mogu predstavljati veliko opterećenje za organizam.

Toplotnim stresom su posebno pogođeni stariji ljudi i hronični bolesnici, ali i trudnice i bebe.

Ne činite telu medveđu uslugu: Stručnjaci otkrili idealno trajanje popodnevne dremke

Vrućina takođe može negativno da utiče na delovanje lekova, kao što su lekovi za snižavanje krvnog pritiska ili antidepresivi.

Mnogo drugi ljudi takođe spadaju u ugroženije grupe. "Oni koji žive u stanovima sa lošijom izolacijom ili obavljaju poslove na otvorenom“, kaže Martin Resli, ekološki naučnik sa Švajcarskog i instituta za javno zdravlje u Bazelu.

"Efekat žetve" ne objašnjava broj umrlih od vrućine

Veliki deo umrlih od posledica vrućine verovatno bi – zbog starosti i bolesti – ionako imao kratak životni vek. Ipak, postoji naučni konsenzus "da je deo preminulih mogao da živi još dugo i da se jednostavno u trenutku toplotnog talasa nalazio u ranjivom stanju“, kaže Resli.

Znakovi da posao počinje da narušava vaše zdravlje: Postavite sebi jedno pitanje

I Aleksandra Šnajder, meteorološkinja i epidemiološkinja u Helmholc centru u Minhenu, kaže da se kod ljudi koji su preminuli tokom talasa vrućina najverovatnije ne radi o čistom "efektu žetve“ (Harvesting-Effekt).

Ovaj efekat opisuje pojavu "da toplotni talas pre svega dovodi do toga da veoma ranjive osobe umru nekoliko dana ili nedelja ranije“, objašnjava Šnajder.

Međutim, u tom slučaju bi u nedeljama nakon toplotnog talasa morala da se zabeleži primetno niža stopa smrtnosti od proseka, što za sada nije slučaj.

Zbog toga ona pretpostavlja da je značajan deo tih ljudi mogao da živi još mesecima ili godinama.

Pirinčane galete: Zdrava užina ili samo prazne kalorije?