Male kazne za pedofiliju, problem koji sprečava žrtve da progovore

Trenutno je 567 lica upisano u Registar seksualnih prestupnika, što je više u odnosu na period od pre nekoliko godina. Osim za krivična dela izvršena nad maloletnim licima, sada se sve više sporova pokreće protiv pedofila. Borci za prava dece, navode da i pored toga, kazne ostaju minimalne. 

Kada je u pitanju zloupotreba interneta, najčešća krivična dela su pribavljanje i prikazivanje pornografskog sadržaja u kojima se iskorišćavaju maloletna lica za pedofiliju.

"Teško je utvrditi da li se stvarno radi o maloletnicima na fotografijama, osim u stvarno nekim ekstremnim slučajevima. Obično su to neka lica koja su vrlo blizu punoletstvu – da li su ta lica maloletna, da li su punoletna... Često su to fotografije lica koja nisu u Srbiji i za koja je teško utvrditi identitet, a još teže utvrditi koliko godina imaju", kaže za UNU sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.

Najveća zaštita je da se posvetite svojoj deci, napominje Igor Jurić, osnivač Fondacija "Tijana Jurić".

"Na žalost, ljudi koji se bave ovim kriminalnim delima, zaista svaki put pronalaze nove načine kako da dođu do naše dece. To je sada poprimilo jednu ozbiljnu razmeru, mogu slobodno da kažem. Jako je važno da sada sistem prepozna taj problem i da kada ga prepozna, da deluje na pravi način", ističe Jurić.

Po mišljenju stručnjaka glavni problem su izuzetno male kazne. Najčešće kazne su one do tri godine, a za pedofiliju se čak propisuje i novčana kazna. Malo manje od polovine njih bude oslobođeno, pokazuju podaci od pre nekoliko godina.

"Za žrtve, u 99,9 odsto slučajeva je ponižavajuće da neko ko je iskoristio dete i maloletno lice za obradu snimka, dobije tako male kazne. On odleži svoju kaznu i izađe na slobodu, a detetu, maloletnom licu je etiketiran život od tada, pa nadalje i ubuduće", objašnjava za UNU Maja Atansković iz Centra za zlostavljanu i nestalu decu.

U praksi, izvršioci tih dela su neosuđivana lica. Samim tim, sudija to uzima kao jednu od olakšavajućih okolnosti pri donošenju presude. Na kraju se sudski epilozi završavaju uz kazne na granici zakonskog minimuma.

Od usvojanja "Marijinog zakon", pa do 2019. na spisku registrovanih predatora bilo je 96 ljudi. Nekoliko meseci kasnije broj se povećao na gotovo 300, da bi danas stigao do gotovo 600.

Uprkos sve većem broju pokrenutih postupaka, stručnjaci navode da bi i kazne trebalo da budu veće. Tako bi žrtve dobile utehu, ali i ohrabrenje da progovore.