Ni 26 godina nakon bombardovanja, rane nisu zacelile: Legitimna meta NATO-a bila su i deca

Na današnji dan, pre 26 godina, NATO je izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U neprekidnom bombardovanju koje je trajalo 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, vojnika i civila, među kojima i 81 dete. Teže i lakše povređeno je oko 6.000 ljudi, od kojih 2.700 dece.

Širom naše zemlje, odata je počast stradalima u agresiji, a centralna manifestacija održana je na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici. 

U Batajnici obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji; Vučić: Nisu nas pobedili

Polaganjem venaca na spomenik Večna vatra obeležen Dan sećanja na žrtve bombardovanja

"Pažnja, pažnja! Vazdušna opasnost za Beograd. Beograđani iako znate da ponovimo. Isključite struju, zatvorite gas, otvorite prozore, spustite roletne, pomerite zavese. Ponesite pripremljene stvari i lagano se spustite u svoja skloništa".

Neposredan povod za agresiju koja je izvršena nad srpskim narodom bio je događaj u selu Račak na Kosovu i Metohiji. Tada je prema rečima nekadašnjeg ambasadora OEBS-a Vilijama Vokera, ubijeno 45 albanskih civila. Iako su srpske vlasti to demantovale, što je kasnije pokazala i nezavisna međunarodna istraga, bilo je kasno. 

Prva bomba pala je pre tačno 26 godina, u 19 sati i 55 minuta. Iako se naša zemlja suočila sa daleko brojnijim i jačim neprijateljem, oni koji su bili na braniku otadžbine kažu da nismo izgubili rat od NATO-a. 

"Mi nismo znali da smo mi pogodili upravo taj F-117, mi smo prosto videli da smo pogodili neki cilj pošto je on počeo da gubi visinu i počeo je da pada. Na ekranima smo videli eksploziju bojeve glave, videli smo raspad cilja. I onda sam dobio potvrdu od naših operatora, koji su bili napolju kao osmatrači vazdušnog prostora, pa su rekli da smo pogodili cilj, da cilj pada i da je pao", kaže pukovnik 250. raketne brigade Vojske Jugoslavije Zoltan Dani.

NATO je operaciju nazvao "Milosrdni anđeo", a koliko je anđeo bio milosrdan, nažalost ne mogu da potvrde civilne žrtve. One se i dalje broje. Legitimna meta NATO-a bila su i deca. Pored vojnika i oficira i civilnih žrtava, stradala je i infrastruktura - škole, crkve, bolnice, fabrike. Današnje procene su da je materijalna šteta između 30 i 100 milijardi dolara. Ipak, to nije slomilo duh srpskog naroda. 

"To je bilo i vreme homogenizacije, jer kada se jedan narod oseti ugroženim do te mere, on se homogenizuje i postaje jedinstveniji nego što je bio čak i pre rata. S tim u vezi, videli smo veliki građanski otpor srpskog naroda agresiji NATO, veliki vojni otpor. Ali, takođe i beskrupuloznost NATO alijanse koja je uništavala civilne ciljeve u Republici Srbiji, kako bi zagorčala život ljudima, koji su ostajali bez struje i vode", objašnjava istoričar Aleksandar Raković. 

Iako je prošlo gotovo 26 godina od zločina koji pamtimo, rane i ogorčenje ne poznaju vremensku distancu. 

"To je bezočna, zločinačka agresija na našu zemlju, ničim izazvana. Oni su zločinci, pravi zločinci. Agresori, koji nisu žalili ni žene ni decu ni nikoga", smatra Dani.

"Ništa im nisam zaboravio, mnogo toga me i danas boli, a ništa još nije završeno. Tek će biti, ali ne u skorijoj, odnosno bližoj budućnosti," kaže Raković.

Na našu zemlju je u ratnim akcijama upotrebljeno 23.614 komada bojeve municije, a bila je zasuta i sa 15 tona osiromašenog uranijuma koji dokazano sadrži kancerogene materije. U Srbiji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", od raka boluje više od 40 hiljada ljudi.

Sećanje ne bledi: Na Trgu Braće Milić u Kosovskoj Mitrovici odata počast žrtvama NATO agresije

Odata počast žrtvama NATO agresije: Položen venac na spomenik Milici Rakić