Odnosi u porodici su ključni: Šta utiče na mentalno zdravlje mladih

Procenjuje se da širom sveta najmanje jedno od sedmoro dece i mladih između 10 i 19 godina ima neki problem sa mentalnim zdravljem. 

Stanislava Vučković iz Unicefovog Programa za mlade rekla je za RTS da su u Srbiji najugroženiji adolescenti starosti od 13 do 17 godina koji žive u velikim gradovima. 

Dodala je da su za mentalno zdravlje mladih najvažniji topli i podržavajući odnosi u porodici, a da se deca za pomoć najčešće obraćaju roditeljima i vršnjacima.

Stanislava Vučković iz Unicefa rekla je da se mladi i adolescenti u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka u svetu.

"Međutim, ono što smo tačno utvrdili, prateći njihovo mentalno zdravlje tokom pandemije, jeste da su najugroženiji adolescenti od 13 do 17 godina u velikim gradovima, u smislu da su njihovi roditelji tokom pandemije mogli da primete veću razdražljivost, teškoće sa koncentracijom i sami roditelji su govorili o tome da je i njihovo mentalno zdravlje pogoršano", navela je Vučkovićeva.

Istakla je kako velike krize koje mogu da nas zadese mogu da utiču na pogoršanje mentalnog zdravlja.

Za mentalno zdravlje mladih najvažniji topli i podržavajući odnosi u porodici

Stanislava Vučković je napomenula da je potrebno uraditi velika istraživanja na populaciji adolescenata kako bi se utvrdilo o kojim dijagnozama je reč, a istakla je i šta je važno za mentalno zdravlje mladih.

"Najpre, sigurni, topli, podržavajući odnosi u porodici, roditelji koji su u stanju da dobro reaguju i brzo reaguju na dečje potrebe. Zatim, dobra povezanost sa vršnjačkom grupom, predvidive okolnosti u porodici, rutine, škola, odgovorni nastavnici koji mogu da prepoznaju znake problema u mentalnom zdravlju", navela je Vučkovićeva.

Sa druge strane, kako je navela, deca koje odrastaju u porodicama koje su veoma siromašne, gde postoji iskustvo nasilja, deca koje gledaju nasilje i konfliktnu komunikaciju između roditelja, deca koja su sama izložena fizičkom kažnjavanju, seksualnom nasilju, imaće velike poteškoće u oblasti mentalnog zdravlja i njima je potrebna dodatna podrška.

Stanislava Vučković je objasnila da je mentalno zdravlje dece ugroženije tamo gde ne postoje odrasli koji mogu da prepoznaju neke znake lošeg mentalnog zdravlja.

"Bilo da su to odrasli u porodici, u familiji, u komšiluku, zajednici, školi, bilo gde gde su deca, važno je da imamo odrasle spremne da ih podrže i da primete bilo koje znake na koje treba da reaguju", objasnila je Vučkovićeva.

"Tokom raspusta postoji veća šansa da se deca izoluju"

Dodala je da deca tokom raspusta imaju puno slobodnog vremena i da postoje programi koje mogu da pohađaju, ali da treba da se prisetimo i one dece koja nemaju mogućnost da idu u organizovane kampove i na slične aktivnosti.

"Preko raspusta nema škole, dakle nema prilike da nastavnici prate šta se sa decom dešava. Tako da postoji veća šansa da se deca izoluju, da budu usamljena, da nemaju prilike za druženje, da nemaju pristup sportsko-rekreativnim aktivnostima i da više sede, da njihova ishrana bude drugačija, lošija i da budu dosta ispred ekrana", navela je Stanislava Vučković.

Objasnila je da zbog toga deca mogu da imaju sniženo raspoloženje, osećaj usamljenosti, veće negativne misli, ali da to nije obavezno tako kod sve dece i da se to može sprečiti većim brojem letnjih programa za najmlađe.

Roditelji koji imaju sumnju treba da se obrate izabranom lekaru

Stanislava Vučković je istakla da bi roditelji, ukoliko imaju bilo kakvu sumnju, trebalo da se obrate izabranom lekaru ili pedijatru ili da se konsultuju na platformama poput "Sve je OK", koju je Unicef napravio sa Institutom za mentalno zdravlje.

"Platforma 'Sve je OK' na prvoj strani ima jedan deo koji kaže 'zakaži savetovanje' i tu se vidi u kalendaru koji su dostupni termini. Bilo koji roditelji, bilo koja mlada osoba koja želi da zakaže savetovanje, samo treba da pošalje mejl", objasnila je Vučkovićeva

Dodala je da ih tamo čekaju dobro obučeni stručnjaci koji su iz Nacionalne dečje telefonske linije – NADEL, koji su spremni da ih saslušaju, podrže da reše bilo koji problem ili sumnju, ili dilemu.

"Deca se za pomoć najčešće obraćaju najbližem okruženju"

Prema njihovim istraživanjima, kako je istakla Stanislava Vučković, deca se najčešće za pomoć obraćaju najbližem okruženju – svojim roditeljima i vršnjacima, dok se ređe obraćaju lekarima i nastavnicima.

"Sami kažu da je to zato što postoji velika stigma u društvu, velika predrasuda u odnosu na probleme mentalnog zdravlja i zato je važno da stalno o tome pričamo i da ih ohrabrujemo i da kažemo da mentalno zdravlje ima svako od nas", rekla je Stanislava Vučković.

Navela je da 50 odsto mladih ne zna kome da se obrati i da bi takva vrsta podrške mladima trebalo da bude dostupna svuda gde mladi borave.

"Za mlade koji imaju simptome, kažemo da je važno da razgovaraju sa lekarima, da svuda postoje psiholozi, a samo je jedan mali postotak stanovništva, negde oko pet odsto, onaj koji zahteva ozbiljnu psihijatrijsku pomoć", istakla je Stanislava Vučković.