Opasna navika ne nestaje sa srpskih njiva: Stručnjaci za UNU upozoravaju - plamen može da uništi zemljište i ugrozi živote
Za spaljivanje strništa predviđene novčane kazne od 10.000 do 50.000 dinara
Autor: Mia Đaković
13.07.2026. 20:00
Podeli:
Uprkos novčanim kaznama i šteti koja je svake godine sve veća, u Srbiju još uvek nismo raskrstili sa višedecenijskom praksom spaljivanja biljnih ostataka i otpada na njivama.
Osim što se time od plodnog pravi praktično sterilno zemljište, direktno se zagađuje i vazduh.
Jedan plamen dovoljan je da uništi sve ono što se godinama stvaralo u zemljištu. Zbog toga se poljoprivrednici koji uprkos zabrani, i dalje pale strništa verujući da će tako brže pripremiti zemljište za novu setvu - upozoravaju da to ne rade. Jer tako, kako ističu stručnjaci, ne čine štetu samo po zemljište, već i po ljudske živote.
„To su zaista ružne navike i moramo podsetiti ljude da je to kršenje pre svega zakona. Nije samo apel nego je zabranjeno paliti strnjiku, praviti otvoreni plamen, naročito kada su u pitanju usevi na njivama. Izuzetno je opasno kada su ovako visoke temperature. Ne treba da zaboravimo da je u toku žetva pšenice i drugih useva, dakle svi oni moraju da vode računa o tome da su temperature izuzetno visoke, a da je slama izuzetno suva“, ističe za UNU inženjer poljoprivrede Goran Đaković.
Zato je, upravo sada, kada je u toku žetva pšenice i drugih useva, neophodan poseban oprez. Kako kažu iz Sektora za vanredne situacije, i najmanja varnica može izazvati požar sa velikim posledicama.
„Statistika govori da su od početka godine do danas pripadnici Sektora za vanredne situacije bili angažovani na više od 18 hiljada vanrednih događaja. Od toga više od 13 hiljada požara, od kojih je preko osam hiljada požara bilo na otvorenom, a nažalost su tri lica izgubila život", rekao je za UNU inspektor u Upravi za vatrograsno-spasilačke jedinice SVS Ranko Pavlović i dodao:
"Intervenisali smo preko 8.000 puta. Na inicijativu ministra unutrašnjh poslova gospodina Ivice Dačića i pomoćnika ministra i načelnika sektora, gospodina Luke Čaušića, pripadnici Sektora za vanredne situacije su pojačali kontrolu i nadzor samim tim i izviđanje bespilotnim letelicama - koje su od velikog značaja za izviđanje terena, uočavanje požara, dima, kao i nesavesnih građana koji spaljuju biljne i žetvene ostatke“.
A kako bi se broj ljudskih žrtava i crna statistika smanjili, stručnjaci ističu da postoji alternativa. Umesto spaljivanja, poljoprivrednici bi trebalo da iskoriste ili zaoru žetvene ostatke i biljni otpad.
„Samim tim vraćaju deo hrane koji je biljka potrošila u zemljište. Ili da sakupe, ukoliko se bave stočarstvom i da iskoriste za polaganje, recimo kravama. U slučaju ovaca, daje se i za ishranu, one će nešto probrati, nešto pojesti, nešto će ostati. Takođe, za polaganje to može biti odlična bio-masa za dalju preradu“, kaže Đaković.
Iako su za spaljivanje strništa predviđene novčane kazne od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, stručnjaci poručuju da je mnogo važnije sprečiti štetu, nego kažnjavati.
Zaoravanje ili iskorišćavanje biljnih ostataka čuva zemljište, smanjuje rizik od požara i pre svega doprinosi zaštiti životne sredine.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
