Opasnost ne prestaje kada se požar ugasi: Stručnjak upozorava na otrovne materije koje mogu dospeti u vazduh

Požari na deponijama mogu ozbiljno da ugroze kvalitet vazduha i zdravlje ljudi, a posledice zagađenja mogu biti dugotrajne, upozorava Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri za zaštitu životne sredine.

Upozorenje dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa više velikih požara, dok je dim iz Deliblatske peščare prethodnih dana stigao i do Beograda. Poseban problem predstavljaju požari na deponijama, jer se često ne zna precizno kakav materijal gori, pa je teško utvrditi koje štetne materije dospevaju u vazduh.

Svakog dana gori šest deponija u Srbiji: Otkriveno 10 kritičnih tačaka, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice

U Deliblatskoj peščari izgorelo oko osam odsto šume: Najkritičnija tačka naselje Šumarak

"Svaki požar prilikom pojave emituje ozbiljno zagađenje vazduha. U zavisnosti od toga šta gori, prisutne su različite zagađujuće materije", rekao je Jezdimirović za Euronews Srbija.

Šta se oslobađa kada gori deponija?

Prilikom požara na deponijama u vazduh mogu dospeti različite štetne materije, uključujući dioksine, furane, olovo, kadmijum i druge toksične supstance. One se mogu vezati za sitne PM2,5 i PM10 čestice, koje lako dospevaju u disajne puteve.

Problem dodatno komplikuje činjenica da se na deponijama nalazi velika količina različitog otpada. Organski deo otpada, koji čini značajan deo komunalnog otpada, razgradnjom bez prisustva kiseonika stvara deponijski gas bogat metanom, koji može dodatno doprineti širenju požara.

Visoke temperature i suvo vreme povećavaju rizik od izbijanja vatre, dok velika količina zapaljivog materijala omogućava da požar dugo traje.

Broj požara na deponijama raste

Prema podacima koje je izneo Jezdimirović, broj požara na deponijama u Srbiji značajno je porastao tokom prethodne decenije – sa oko 800 u 2015. godini na 2.217 požara tokom 2025. godine.

On smatra da ovakav trend pokazuje da preventivne mere i adekvatno upravljanje otpadom nisu dovoljno razvijeni.

Dodatni problem predstavlja monitoring. Prema njegovim rečima, Srbija trenutno nema dovoljno aktivnih ekotoksikoloških jedinica koje bi mogle da izađu na teren i neposredno mere koje se štetne materije oslobađaju tokom požara i u kojim koncentracijama.

Zbog toga se, kako upozorava, bez adekvatnih merenja ne može sa sigurnošću utvrditi kakvom su zagađenju građani bili izloženi.

Posledice mogu biti dugotrajne

Zagađujuće materije nakon požara ne ostaju samo u vazduhu, već mogu dospeti u zemljište i vodu, a potom i u lanac ishrane. Poseban rizik predstavljaju fine čestice na koje se mogu vezati različite toksične supstance.

Jezdimirović navodi da su neposredno najugroženiji ljudi koji učestvuju u gašenju požara, dok dugotrajna izloženost zagađenju može imati posledice po zdravlje.

Restrikcije u Čačku: Zabranjeno zalivanje bašti i pranje automobila zbog niskog vodostaja Rzava

Šta građani treba da rade?

Dok traje požar i dok je područje zahvaćeno dimom, građanima se savetuje da što manje borave na otvorenom i da se sklone iz zone dima, ukoliko za to imaju mogućnost.

Poseban oprez potreban je nakon požara, kada bi, prema preporuci Jezdimirovića, trebalo voditi računa i o konzumiranju hrane proizvedene u neposrednoj blizini mesta na kojem je došlo do požara.

Prema njegovim rečima, najvažnija mera ipak je prevencija - pravilno upravljanje otpadom i sprečavanje nastanka požara na deponijama.

Operativni tim: Šest aktivnih požara u Srbiji, fokus na gašenju požara u Deliblatskoj peščari

Požar poprimio odlike elementarne nepogode: Vatrogasci danonoćno na terenu u Deliblatu