Polazak u vrtić veliki stres i za decu i za roditelje: Kako olakšati period privikavanja za pet dana?

Polazak u jasle ili vrtić je jedan od najstresnijih trenutaka u prvim godinama života deteta, ali i njegovih roditelja. I dok stručnjaci preporučuju da se dete ne daje u kolektiv pre treće godine, mnogi nemaju izbor. Pedagog Dragana Denčić ističe da ne postoji uputstvo koje roditelji mogu da prate kako bi adaptacija prošla "glatko", već da moraju da osluškuju svoje dete i da mu budu sigurna luka.

Obilazak predškolske ustanove pre polaska u vrtić, upoznavanje sa vaspitačicom i postepena privikavanje na grupu uz prisustvo roditelja. Roditelji zatim dolaze sve kasnije po dete dok ono ne ostane prvi put na spavanju.

Prvi dani u vrtiću bez suza? Stručnjaci za UNU objašnjavaju kako da pripremite dete, ali i sebe

Drastičan obrt za samo devet godina: Pogledajte koliko je dece u Srbiji upisano u vrtiće

U slučaju da se dete ne razboli i adaptacija krene ispočetka, ovakav scenario trajao bi verovatno nekoliko nedelja. Međutim, nema mnogo zaposlenih roditelja koji mogu vremenski da priušte ovakav način privikavanja na vrtić.

Da bude još teže, u veku društvenih mreža roditelji su bombaradovani savetima i primerima kako bi idealno privikavanje na vrtić trebalo da izgleda, uz stalne napomene da dete ne treba davati u vrtić pre treće godine. Život, međutim, nije Instagram i roditelji nisu samo vremenski ograničeni, već i pravilima konkretnih predškolskih ustanova.

Prihvatiti realnost, bez osećaja krivice

Pedagog Dragana Denčić kaže za RTS da je roditeljska krivica gotovo svakodnevno prisutna u raznim sferama odgajanja dece, ali da roditelji, ako nemaju drugu opciju do vrtića, moraju da nađu način da prihvate situaciju.

"Ukoliko je realnost takva da ne postoji druga opcija, onda se roditeljski kapaciteti usmeravaju na to da budu sigurna luka i podrška detetu. To znači – biti tu za detetove suze, tugu i sve druge emocije koje mogu da se jave. Detetu je to velika promena i potrebno mu je da zna da je viđeno, da je normalno to što oseća, da je prihvaćeno i da su roditelji tu kao podrška", kaže Dragana Denčić.

Privikavanje na vrtić uz prisustvo roditelja

Preporuka je da roditelji prve dane budu zajedno sa detetom u vrtiću. Na sajtu PU "11 april" navode da je predviđeno da to traje nedelju dana, a cilj je da se deca sa novom i nepoznatom sredinom, drugim odraslima i decom upoznaju u prisustvu osobe kojoj najviše veruju (roditelj).

Prvi dan dete sa roditeljem provodi u grupi oko 30 minuta. Tokom tog perioda upoznaje se sa novim okruženjem, vaspitačima i drugom decom uz roditelja.

Drugi dan dete sa roditeljem provodi u grupi do sat vremena. Roditelji se postepeno odvajaju od svoje dece i dete se uključuje u igru sa drugom decom.

Treći dan dete dolazi sa roditeljem u grupu na sat vremena. Roditelj u grupi provodi kraće vreme sa detetom (dok se dete ne zaigra), a potom napušta grupu na 15-ak minuta. Tokom ovog vremena vaspitač će se posvetiti detetu i pratiti njegovu reakciju na odvajanje od roditelja. Po povratku u grupu roditelj se sa detetom zadržava još 15-ak minuta u grupi, a potom sa detetom napušta grupu.

Četvrti dan roditelj dolazi sa detetom u grupu, ali je napušta neposredno nakon dolaska. Dete u grupi boravi samostalno do sat vremena ili duže prema proceni vaspitača.

Peti dan roditelj na jutarnjem prijemu predaje dete vaspitaču i ne boravi u grupi sa detetom. Dete u grupi boravi samostalno do sat vremena ili duže prema proceni vaspitača.

Na sajtu Predškolske ustanove "11 april" navodi se i da u toku boravka dece sa roditeljem u grupi dete može pokazati želju da duže ostane. "Ali ovo ponašanje deteta treba iskoristiti i prekinuti mu boravak kada mu je najlepše kako bi poželelo da se vrati", napominju.

Naredne nedelje dete se od roditelja odvaja na jutarnjem prijemu. Dete samostalno boravi u sobi, a dužina boravka se postepeno produžava prema proceni vaspitača i u dogovoru sa roditeljima.

Kako roditelji da se postave

Pedagog Dragana Denčić roditeljima savetuje da pokažu pred detetom da imaju poverenja u odrasle koji rade u vrtiću, kao i da imaju otvorenu komunikaciju sa vaspitačima – da pitaju sve što ih zanima i da predlože nešto ako misle da bi pomoglo detetu.

Podjednako je važno razgovarati s detetom o predstojećoj promeni. "Ne moraju razgovori dugo da traju, kroz igru, nekoliko reči o predstojećoj promeni. Ne pričajte detetu ono što ne znate, kao recimo 'tamo će ti biti lepo'. Vi to ne znate. Ali držite se onoga što znate", poručuje pedagog.

Tokom boravka u prostoriji u početku privikavanja na vrtić preporučuje roditeljima da učestvuju u istraživanju prostora:

"Ne samo da to daje osećaj sigurnosti, već Vama daje materijal za ubuduće. Recimo jedno jutro idete da vidite da li je zeka i dalje u kućici u kojoj ste ga ostavili".

Pre odlaska u vrtić, jutarnja rutina može pomoći detetu da oseti povezanost, sigurnost i da bude spremnije za izazove koji ga čekaju.

"Nekoj deci prija da se maze pola sata, dok druga žele da zajedno pripremaju obrok. Jutarnja rutina je vreme povezivanja, pogotovo u periodu adaptacije. Trebalo bi da bude sa što manje tenzije i žurbe. Poenta je da dete oseti povezanost i sigurnost kako bi bilo spremnije za izazove koje nosi taj dan", ističe Dragana Denčić.

Ko treba da vodi dete u vrtić

Organizacija oko toga ko vodi dete u vrtić je dogovor između roditelja, ali praksa je pokazala da je u većini slučajeva dobra ideja da majka bude na adaptaciji, zbog prirodne povezanosti i osećaja sigurnost, napominje naša sagovornica. Međutim, nekada je potrebna i zamena:

"Ja lično sam mišljenja da ukoliko dođe teži dan, i majka ne može bez brige da ostavi dete, da je bolje da taj dan preuzme tata. Ovo pričam i iz iskustva. Bilo je dana kada sam mislila da ću da se rasplačem još kod kuće. Deca osete to. Njima je potrebna sigurna luka. Ako taj dan nemate kapaciteta za to, sjajno je da preuzme neko drugi, neko blizak detetu".

Rituali i trikovi

Ono što takođe može pomoći deci jesu određeni rituali jer pružaju osećaj sigurnosti i predvidljivosti. Dragana Denčić na primeru svog deteta opisuje šta im je pomoglo.

"Lično smo imali svakakve rituale, od toga da se bira garderoba za taj dan, da se izmišljaju priče na putu do vrtića, da se sluša muzika i peva iz sveg glasa, da se uvek neka igračka vozi sa nama (i čeka za povratak), pa do toga ko koji dan zvoni na vrtićko zvono. Sve je to korisno, koliko god sitno delovalo".

Važan je i način na koji roditelj posle celog dana u vrtiću priđe detetu.

"Recimo, momenat da se obradujete kada dođete po dete, i da se spustite na njegovu visinu, da se prvo obratite detetu, a ne vaspitačici – to je nešto što, takođe, čini veliku razliku", ističe Denčićeva.

Lično iskustvo adaptacije

Ističe da su određena ponašanja prilikom privikavanja na vrtić očekivana, poput suza.

"Svako detetovo ponašanje je simptom nečega, i smatram da je poželjno da mu se posveti pažnja kad god je to moguće. Neće uvek biti moguće, nećete uvek moći da prepoznate do čega je", kaže Denčićeva.

Opisala je i kako je trajala prva adaptacija u slučaju njene ćerke.

"Prvi pokušaj adaptacije moje ćerkice je trajao četiri dana, nakon čega sam ja odustala. Ona nije plakala u vrtiću, i to su mi sa ponosom prenosili na vratima. Suze i odbijanje je bilo prisutno pre ulaska u vrtić. Meni to što ona nije plakala nije bio pokazatelj dobre adaptacije već velikog osećaja nesigurnosti da ona može da ispolji to", rekla je naša sagovornica.

Bilo je i drugih signala – da se detetu koje plače ne pridaje nikakva pažnja “jer je on takav stalno”, kao i da su hteli da joj otmu uplakano dete iz ruku.

"Meni je to pokazivalo da adaptacija ne teče dobro. Odrasli nisu uspeli da ostvare odnos sa njom. A to je odgovornost isključivo odraslih osoba. Ovo nije upućeno ništa negativno ka vrtićima i vaspitačima, daleko od toga. Ja smatram da je većina ljudi koji rade taj posao zaista sjajna, i da ga rade sa velikom ljubavlju", rekla je Dragana Denčić.

Ona je povukla ćerku iz vrtića i nakon dva meseca je krenula na privikavanje u drugi vrtić.

"Imala sam mogućnost da sačekam još dva meseca, imala sam mogućnost da pronađem drugi. Mnogi roditelji to nemaju. Tada bih savetovala otvoren razgovor sa ustanovom", zaključila je pedagog Dragana Denčić.

Šta ako nema mesta? Evo kakva je procedura upisa u vrtić i kada će izaći preliminarne liste

Svako treće dete ne vidi dobro na daljinu: UNA istražuje - zašto kratkovidost pogađa sve mlađe?