Srbija jedina evropska zemlja sa zadimljenim restoranima - do kada ćemo pušiti u zatvorenom?

Pušenje je vodeći uzrok nastanka hroničnih nezaraznih bolesti, koji je najlakše eliminisati. U Srbiji, puši više od trećine stanovnika, i po tome je u svetskom vrhu. 

Ove godine se očekuje usvajanje zakona kojim se zabranjuje pušenje u svim zatvorenim javnim prostorima, uključujući ugostiteljske objekte. Mnogi se već pripremaju za to.

U zemljama gde je uvedena zabrana, broj pušača je u poslednje dve decenije smanjen i do 50 odsto, što se odrazilo na zdravlje stanovništva.

Ima ugostitelja koji misle na turiste kojima ne prija dim i na one dve trećine stanovnika Srbije koji su nepušači. Samo u Beogradu ima više od 100 nepušačkih lokala.

"Meni je stalo da gostima ponudimo maksimalni ugođaj. Zabranom pušenja zapravo ne dolaze u dodir sa duvanskim dimom itd, koji mogu da upropaste doživljaj hrane i svega ostalog“, smatra šef kuhinje restorana „Endorfin" Uroš Živković.

Potpuna zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima bila je predviđena i predlogom Zakona još 2010. godine, ali je to u poslednjem trenutku izmenjeno i danas je Srbija jedina evropska država sa zadimljenim restoranima.

"Podržavam da zbog kolega i zdravlja da se zabrani pušenje. Ja sam radio napolju kad su uvedeni ti zakoni. Francuska, Belgija, isto su bili pušači dosta njih, a u jednom momentu, kako je vreme prolazilo, faktički više niko ne puši“, navodi menadžer restorana „Šešir moj" Đuro Bezbradica.

„Mislim da će to u prvom vremenu svakako izazvati šok i udariti sigurno ugostitelje, što ja iskreno ne bih voleo“, napominje Petar Gajić iz Udruženja ugostitelja PKS.

Postojeći zakon zabranjuje pušenje u svakom zatvorenom radnom prostoru i trebalo bi da sve zaposlene štiti na radnom mestu.

SZO: Zabranite pušenje i vejp u školama da biste zaštitili mlade ljude

"Imamo diskriminaciju i specifično ugrožavanje onih koji rade u ugostiteljskom sektoru. Njihovo zdravlje je ugroženo kao kod svakog pušača, znači kardiovaskularni sistem, respiratorne infekcije, respiratorne bolesti pogoršanje određenih hroničnih stanja, ukoliko postoje, njihov životni vek je potencijalno skraćen“, ističe dr Anđelka Grujičić iz Centra za promociju javnog zdravlja GZJZ Beograd.

Prema podacima Ministarstva finansija godišnji prihod od akciza na cigarete je oko milijardu evra. S druge strane, podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da su troškovi izazvani duvanom, kao što su lečenje obolelih, bolovanja i manje produktivnosti, dva i po puta veći.