U indeksu sve same desetke: Dragan je student generacije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu

Decenijama u Srbiji nedostaju anesteziolozi, pogotovo dečiji. A upravo time želi da se bavi Dragan Turanjanin, student generacije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Završio je studije sa prosečnom ocenom 10. Za takav uspeh nedavno mu je i uručena nagrada na svečanosti u zgradi Rektorata novosadskog univerziteta. Želja za belim mantilom rodila se još u ranom detinjstvu.

"Meni je majka lekar, ona se bavi dečjom anestezijom i kada je dolazila sa posla, pričala je kako bilo na poslu. Meni to uvek bilo jako fascinantno", počinje svoju priču za UNU Dragan.

Objašnjava da nije nimalo naivno uspavati i probuditi dete iz anestezije. Biti zadužen za nečiji život. Uprkos izuzetnoj odgovornosti koje nosi to zanimanje, dodaje, da mu veoma prija rad sa mališanima, baš kao i njegovoj majci.

"Savetovala me je da 'treba učiti', to je ključno što sam završio fakultet. Ali kada god dođe na red specijalizacija još puno učenja sleduje. Fakultet je, po meni, jedan važan korak ali svakako ne poslednji, barem ne u ovom pozivu", kaže on.

Indeks besprekoran, sačinjen samo od najviše ocene – 10, zato smo ga i pitali kako se dolazi do zvanja studenta genracije?

"Dolazi se znanjem, u svakom slučaju, ali i po mom mišljenju – sa jako puno sreće. Od upisivanja fakluteta svakako nisam imao predumišljaj da se završi ni na koji sličan način ovome. Nameste se neke stvari i Bog te pogleda, što bi neki rekli u pojedinim momentima. Prva je prošla dobro u startu, a onda sam odlučio da bi bilo 'cool', jednostavno rečeno, kada bi se to moglo održati do samog kraja."

Puno odricanja, ali i dana kada se učilo i do 12 sati dnevno. Savete koje je dao mlađima, kako da dobiju čuvenu desetku – nismo očekivali.

"Kad je tu društvo, pa tu bude jedna pauzica, druga pauzica, pa se malo zezamo uz nevezane priče tako da je ovo sve za ove godine jako lepo teklo. Leti smo učili kod mene pošto imam dvorište. Živim u kući i stalno smo bili u hladovini. Čovek bude u šorcu majici, onako lagano. Uzme se neko piće i ide", kaže Dragan.

Dobro je poznata priča da Srbiji fale anesteziolozi, pa je večita dilema svršenih studenata je tražiti posao negde u inostranstvu ili ovde. Najbolji student medicine je rešen u svojoj odluci.

"Voleo bih da ostanem u Srbiji, jer je ovo ipak moja domovina i ja bih svoju budućnost najviše voleo da provedem ovde, da je vidim i da je doživim. Voleo bih da se bavim anestezijom, da ovde imam porodicu i prijatelje. Nadam se da će se to i u nekoj skorijoj budućnosti i ostvariti", zaključuje student generacije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Predstoji mu stažiranje, polaganje državnog ispita i specijalizacija, dok nama kao društvu predstoji da se probudimo iz anestezije i da počnemo da cenimo najbolje, ukoliko mislimo da ih zadržimo ovde.