UNA pita: Nasilje nad ženama - šta kaže srpsko zakonodavstvo, a šta su realni suštinski problemi

Šta kaže naše zakonodavstvo, a šta su realni suštinski problemi u praksi kada govorimo o nasilju nad ženama - o ovim i drugim važnim pitanjima u otvorenom studiju UNA terase, razgovarala je naša novinarka Anja Akšamović. Njena sagovornica je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Govoreći o radu državnih institucija u našoj zemlji i njihovom odnosu prema femicidu i nasilju nad ženama, Macanović na početku razgovora kaže da to zavisi - od ljudi koji rade u njima.

Kako pomoći ženama žrtvama nasilja: Odgovornost je na pojedincu, ali i na društvu

Femicid u Kragujevcu ukazuje da sistem ne radi: UNA pita - kako zaštititi žrtve kojima prete ubistvom?

"Dokle god ima ljudi koji prepoznaju i rade svoj posao kako treba do tada su životi žena zaštićeni", ističe Macanović i dodaje da kada imamo one koji odbijaju da rade svoj posao i koji su postavljeni u tim institucijama po kazni, onda nema zaštite žena.

"Ono što mi stalno ističemo je da se mora obratiti pažnja u kom stepenu rizika se nalazi žrtva", ističe Macanović, komentarišući poslednji primer femicida koji se dogodio u Kragujevcu. 

"Ako mi pustimo da se jedan deo nasilja gleda samo kroz ono što je prijavljeno, a da se ne gleda ceo kontekst u kome žrtva živi, ona ćemo propustiti, tojest institucije propuštaju i onda nastaju greške", kaže Macanovićeva koja ističe da je u Kragujevcu bilo jasno da je reč o jednom visokorizičnom činiocu koji je jasno pretio i bilo je naznake da će on to da uradi.

Govoreći o srpskom zakonodavstvu kada je reč o nasilju nad ženama, Macanovićeva kaže da su naši zakoni suštinski dobri.

"Ako se primenjuju pravilno koriste oni štite živote žena. Nama nedostaju još neka unapređenja zakona za koja je pitanje koliko nas relevantna ministarstva čuju koliko su ta unapređenja potrebna, kao nadzor nad počiniocima nakon izdržane kazne zatvora, da nam se ne bi dešavali femicidi onih koji su bili u zatvoru, a onda dovršili, nažalost, po izlasku iz zatvora ono čime prete", ističe Vanja Macanović i dodaje da se ipak vidi pad broja ubijenih žena.

Pričajući o edukaciji devojčica i dečaka o nasilju, Macanovićeva kaže da edukacija kreće još u vrtiću.

"Od malih se nogu kreće, ali je pitanje koje se poruke šalju i šta je to što deca gledaju ne samo kod kuće nego i izvan kuće", kaže Macanovićeva i dodaje da ako deca vide da nasilnici prolaze nekažnjeno onda je to poruka i za njih.

Vanja Macanović je uputila poruku i svim ženama koje smatraju da se nalaze u opasnosti od nasilja da se obrate ženskim organizacijama kako bi zajedno napravile plan prijave nasilja i kako bi njihov rizik, prilikom prijave, bio što manji, a da prilikom prijave nasilja žena ostane bezbedna i van opasnosti od femicida i daljneg nasilja.

Poverenica Janković: Svaka žena ima pravo na život bez straha

Teško porodično nasilje u Surčinu: Sin u alkoholisanom stanju pokušao majku da uguši jastukom