Zbog mrvica sa terase možete dobiti prekršajnu prijavu: Kazne i do 5.000 dinara, pravila važe u skoro svim gradovima

Istresanje stolnjaka sa terase u Srbiji nije samo stvar kućnog vaspitanja ili dobre volje komšija, već pitanje kućnog reda koje lokalne odluke jasno regulišu.

Pravila koja važe u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Čačku i drugim gradovima zabranjuju istresanje stolnjaka, tepiha, posteljine i drugih stvari sa terasa, balkona, lođa i prozora, kao i bacanje otpada bilo koje vrste. Kazne su novčane, a izriču ih komunalna milicija ili komunalna inspekcija.

"Sajber straža" zatrpana prijavama: Od 1. juna stiglo 240 slučajeva internet prevara

Humana frizerka iz Beograda - Aleks Aleksić: Besplatno šiša ugrožene, a spasila je i psa iz Save

Zabranjeno istresanje stolnjaka sa terase 

Osnov za ova pravila daje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji lokalnim samoupravama prepušta donošenje odluka o opštim pravilima kućnog reda za stambene i stambeno-poslovne zgrade. Zbog toga su pravila u najvećim gradovima Srbije gotovo identična. U praksi, istresanje stolnjaka sa terase spada upravo u tu kategoriju "drugih stvari”, zajedno sa kuhinjskim krpama, ćebadima, čaršavima i drugim predmetima koji se istresaju zbog mrvica, prašine ili prljavštine. Pravila ne prave razliku između jednokratne i ponovljene radnje. Zabrana važi i za fizička i za pravna lica.

Skupština stanara može da odredi posebno mesto za istresanje stvari

Većina odluka o kućnom redu predviđa i mogućnost da skupština stambene zajednice odredi posebno mesto i vreme za istresanje stvari. To je najčešće deo dvorišta zgrade ili zemljišta koje služi za njenu redovnu upotrebu. Van tih mesta, istresanje stolnjaka i drugih stvari sa terasa i balkona smatra se kršenjem kućnog reda. U praksi upravo ovde nastaje najveći broj sukoba među komšijama, posebno u zgradama sa manjim rastojanjem između terasa ili sa vešom i stvarima koje se nalaze na balkonima sprat ispod.

Sve više ljudi pita AI za dijagnozu umesto lekara: UNA pita koje su granice primene veštačke inteligencije u medicini

Zašto je istresanje stolnjaka sa terase problem 

Pored samog istresanja, problem može da bude i vreme kada se to radi. U Beogradu je vreme odmora radnim danima od 16 do 18 časova i od 22 do 7 ujutru, subotom od 14 do 18 i od 22 do 8, dok nedeljom traje do 10 časova. Slična pravila postoje i u drugim gradovima Srbije. Ako istresanje stolnjaka sa terase prati buka u periodu odmora, prekršaj može biti tretiran i kao narušavanje kućnog mira, što predstavlja zaseban osnov za kažnjavanje.

Kolike su kazne i ko ih izriče

Prema odlukama o kućnom redu, kazne za fizička lica u pojedinim gradovima mogu da idu od nekoliko hiljada do više desetina hiljada dinara, u zavisnosti od vrste i učestalosti prekršaja. U Beogradu se za istresanje stolnjaka, posteljine i drugih stvari sa terasa i balkona najčešće izriču kazne od oko 5.000 dinara, dok su kazne za buku tokom vremena odmora više.

Kazne izriču komunalna milicija ili komunalni inspektor, najčešće putem prekršajnog naloga. Kod ponovljenih ili ozbiljnijih slučajeva predmet može završiti i pred prekršajnim sudom. Prijavu može podneti svaki stanar, bez obaveze da se prethodno uključuje profesionalni upravnik zgrade.

Šta kada dobijete saobraćajnu kaznu u inostranstvu? Mnogi Srbi ih ignorišu, a onda ih sačeka papren račun

Šta komšija može da uradi pre prijave

U najvećem broju slučajeva problem se rešava mnogo pre dolaska komunalne milicije. Prvi korak je gotovo uvek razgovor između komšija, jer deo stanara jednostavno ne zna da je istresanje stolnjaka sa terase zabranjeno kućnim redom.

Ako se situacija ponavlja, sledeći korak je obraćanje profesionalnom upravniku, koji je zadužen za sprovođenje kućnog reda u zgradi. Upravnik može izdati upozorenje i pokušati da reši problem pre nego što dođe do prijave nadležnim službama. Tek ako ni to ne uspe, stanari se najčešće obraćaju komunalnoj miliciji ili komunalnoj inspekciji. Fotografije, video-snimci ili izjave drugih stanara mogu poslužiti kao dokaz u postupku.

Kada spor između komšija može završiti i na sudu

Pored prekršajnog postupka, moguće je i pokretanje građanske parnice za naknadu štete ako postoji dokaziva materijalna ili nematerijalna šteta. To u praksi znači situacije u kojima mrvice, tečnost, prašina ili prljavština redovno završavaju na tuđoj terasi, vešu ili imovini. Pravni osnov nalazi se u Zakonu o obligacionim odnosima, ali su ovakvi sporovi u praksi relativno retki, jer štetu nije uvek lako dokazati, a troškovi postupka često premašuju samu vrednost spora.

Većina problema rešava se unutar same zgrade

Skupština stambene zajednice ima pravo da preciznije organizuje pravila korišćenja zajedničkih prostora i odredi način na koji se određene aktivnosti obavljaju unutar zgrade. Kada takva pravila postoje i kada su jasno istaknuta, broj sukoba među stanarima uglavnom se smanjuje, jer svi unapred znaju šta je dozvoljeno, a šta nije.

Upravo zbog toga se najveći broj ovakvih situacija u praksi rešava dogovorom i primenom kućnog reda, mnogo pre nego što dođe do kazni ili sudskih postupaka, piše portal Nekretnine.rs.

"Savršene mame" sa društvenih mreža: UNA proverava koliki pritisak na žene stvara idealizovana slika roditeljstva?

Stručnjaci za UNU objašnjavaju: Ko je odgovoran kada dete izazove tešku saobraćajnu nesreću?