Zimsko zagađenje udara na zdravlje: UNA pita koji su glavni uzroci i kako to da promenimo

Vazduh u Srbiji je tokom grejne sezone lošeg do izrazito zagađenog kvaliteta, posebno u zimskim mesecima kada se smog i magla zadržavaju. Mnogi gradovi, uključujući Zaječar, Čačak, Negotin, Novi Sad i Beograd imaju prekoračenje nivoa opasnih čestica što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje.

Zagađenje utiče i na javno zdravlje, povezano sa hiljadama prevremenih smrti godišnje u Srbiji, a i u svetu. Kakav vazduh udišemo i zbog čega je proteklih nekoliko dana bila na snazi preporuka da se ne provodi mnogo vremena napolju?

Stotine hiljada turista kreće ka srpskoj planini, očekuju se gužve: Stručnjaci otkrivaju ključne savete za sigurnu vožnju

"Može da dovede do smrti": Prvi slučajevi trihineloze zabeleženi u Mačvi i Pančevu, stručnjaci upozoravaju

O tome smo razgovarali sa međunarodnim ekspertom za ekologiju i energetiku Dušanom Vasiljevićem koji nam je objasnio da kad vidimo vazduh onda se zna da nešto nije u redu i da je verovatno reč o zagađenju. 

"Postoje izjave da se na tome radi puno, ali rezultata nema dovoljno dobrih. Pre nekoliko dana smo imali meteorološki fenomen - takozvanu termičku inverziju, gde je zapravo u višim slojevima bio topliji vazduh, a u nižim hladniji, pa je na planinama bilo toplije, a u nizinama hladnije. Ta kapa je sprečila da se zagađenje, koga objektivno ima, raspe", objasnio je Vasiljević. 

Ako vas prilikom izlaska guši, peku oči, ako osećate miris gareži znajte da je tog dana vazduh zagađen i da ne bi trebalo provoditi mnogo vremena napolju.
I gotovo svake godine se tokom zimskog perioda i grejne sezone pitamo isto - šta su glavni uzroci zagađenja i kako to da promenimo?

Zašto je zagađenost tokom zime povećana? Vazduh u Srbiji pun "nevidljivih ubica"

"U Srbiji su najveći zagađivači termoelektrane i individualna ložišta. U Srbiji ima više od 2.600.000 domaćinstava od kojih polovina koristi peći za grejanje, jedan broj koristi drva, drugi pelet, a jedan broj koristi šta stigne. Pre neki dan sam video oglas gde se prodaju železnički pragovi za loženje. To je zločin, jer su ti pragovi preparirani takvim hemijskim sredstvima čije spaljivanje prouzrokuje nepopravljivu štetu", rekao je Vasiljević za UNU.

Vasiljević je objasnio da se propisi ne primenjuju, jer su inspekcijske službe slabe i jer se ne nalaze sistemske alternative za grejanje. 

"Inspekcijska služba je slaba, a i ako nekome zabranimo da nešto radi, onda mora da mu se da alternativa kako će on moći da se bavi svojim poslom kako treba. Svako sistemsko rešenje mora da ima i kaznu i podsticaj. Velike termoelektrane su ušle u proces ugradnje filtera, oni su skupi, ali je skuplje da se lečimo od posledica. Srbija ima 88 mernih mesta i na svim se registruje prekomerno zagađenje. Srbija, BiH i Severna Makedonija su područja sa najvećim zagađenjem u Evropi", ističe Vasiljević za UNU i dodaje:

"Država bi mogla da uspostavi program podrške zamene peći toplotnim pumpama, malo troše električne energije, ali one uspevaju da zimi zagreju, a leti ohlade prostor, efikasne su. Korisniku da se omogući da to dobije kroz dugačak kredit preko računa za struju, a u suprotnom da dobije kaznu ako koristi peći. Toplotna pumpa je negde oko tri do četiri hiljade evra, a uz neku solarnu ploču ide na oko pet hiljada, ali to zavisi od veličine. Ipak, tako bismo dobili korisnika koji ne opterećuje sistem i ne zagađuje, jeste da košta, ali vredi".

Vasiljević upozorava da je deo stanovništva u Srbiji izloženo i ekstremnim zagađenjima i da to umnogome utiče na zdravlje ljudi, te ne čudi procenat obolevanja od raka pluća.

"Osamdeset posto stanovništva je izloženo nekom vidu zagađenja, a od toga je 33 odsto izloženo ekstremnom zagađenju. Potrebna nam je stroga disciplina, inspekcija, treba uvesti podsticaje i kazne. Treba rešavati uzrok, a ne posledicu. Antivirusne maske nisu u prodaji koje mogu biti od pomoći, a ove obične ne služe ničemu pri zagađenju. Ljudi su zabrinuti, ali ništa se dešava u sistemu", objašnjava međunarodni ekspert za ekologiju i energetiku Dušan Vasiljević.

Produžen rok za isplatu dela školarine samofinansirajućim studentima

Kako će izgledati doček Nove godine u regionu? UNA otkriva gde možete najbolje da se provedete