EU zabranjuje opasnu hemikaliju u ambalaži za hranu: Evo šta će morati da se menja i do kada

Evropska unija je odlučila da potpuno zabrani prisustvo opasne hemikalije bisfenola A (BPA) u ambalaži za hranu, što će se postepeno sprovoditi.

Nakon što je već zabranjen u flašicama za bebe i termalnom papiru, kao što su fiskalni računi, novi propis bi trebalo da spreči ulazak bisfenola A u naš organizam putem hrane. Ambalaža za hranu proizvedena upotrebom BPA ili sličnih bisfenola više neće smeti da se prodaje na tržištu EU.

Kanada postaje pridruženi član EU? Trampov povratak ubrzao približavanje Evropi

Gas i gorivo ponovo poskupljuju: Šta je "dizel-krek" koji menja tržište i zašto se Evropi ne piše dobro?

Ova hemikalija predstavlja dokazani rizik za imuni i hormonski sistem, a naučne studije su je povezale sa astmom, autoimunim bolestima, dijabetesom, neplodnošću i određenim vrstama raka, piše DW.

Bisfenol A je industrijska hemikalija koja se decenijama koristi za proizvodnju tvrde, providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Ove smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu i piće, gde igraju ključnu ulogu u sprečavanju rđanja metala i rastvaranju metala koji bi se inače iscurili u hranu.

Problem nije samo plastika

Pored konzervi i limenki, BPA se može naći i u plastičnim folijama, štamparskim bojama i lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se svake godine na tržište plasira oko 410.000 tona ove supstance, što je dokaz njene široke upotrebe.

Zabrana EU ne odnosi se samo na ambalažu za jednokratnu upotrebu, već i na predmete za višekratnu upotrebu kao što su flaše za vodu, kutije za ručak ili plastični kuhinjski pribor. Problem nastaje kada se hemikalije poput BPA koriste u posudama za hranu, jer male količine mogu da se isprazne u hranu i piće i tako dospeju u ljudski organizam.

Nova, stroža regulativa obuhvata i druge opasne bisfenole, kao što su bisfenol S (BPS) i bisfenol F (BPF), kako bi se izbegao efekat "zamene jedne štetne supstance drugom", pošto ove alternative takođe pokazuju slične zdravstvene rizike.

EU ukida pravo veta? 11 zemalja uputilo zahtev za uklanjanje "opstrukcije" u spoljnoj politici

Odluka o zabrani usledila je nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2023. godine objavila naučno mišljenje u kojem je zaključila da izloženost BPA putem ishrane predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih uzrasta.

U to vreme, EFSA je drastično smanjila tolerantni dnevni unos (TDI) za čak 20.000 puta u poređenju sa nivoom iz 2015. godine, što je bio ključni pokretač za novu regulativu. Pre svega, BPA ima štetan uticaj na hormonski sistem jer je klasifikovan kao endokrini disruptor, što znači da može da ometa rad hormona, ugrozi plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezan je sa razvojem hormonski zavisnih karcinoma.

Zanimljivo je da su njegovi efekti slični ženskom polnom hormonu estrogenu poznati skoro sto godina, još od 1930-ih kada je testiran kao veštački estrogen.

Šokantni podaci evropskih istraživanja takođe pokazuju koliko je izloženost široko rasprostranjena. U studiji Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenoj u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A je otkriven u urinu čak 92 odsto učesnika, dok je novija studija iste agencije pokazala da je 100 odsto ispitanika bilo izloženo nivoima BPA iznad bezbednih granica.

Slični rezultati zabeleženi su i u SAD, gde je nacionalna zdravstvena studija iz 2004. godine pokazala prisustvo BPA u urinu 93 odsto učesnika. Hemikalija ulazi u naša tela uglavnom kroz posude za hranu i piće, a trudnice je mogu preneti preko placente na svoje fetuse, što predstavlja poseban rizik za nerođenu decu. Iako su bisfenoli prisutni i u vazduhu, prašini i vodi, ishrana se smatra glavnim izvorom izloženosti.

"Štedljiva šestorka" protiv budžeta od 2.000 milijardi evra: Traže od EU drastično kresanje troškova

Najnovija zabrana EU o upotrebi BPA u posudama za hranu je najstroža na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni periodi kako bi se industriji omogućilo da se prilagodi. Na primer, hrana koja je već upakovana u ambalažu koja sadrži BPA moći će da se prodaje dok se zalihe ne iscrpe, između ostalog i kako bi se sprečilo nepotrebno bacanje hrane.

Duži prelazni periodi su odobreni tamo gde još uvek nema odgovarajućih i bezbednih alternativa za BPA.

To je slučaj sa konzerviranom hranom za kisele namirnice, kao što su riba, voće i povrće, kojima će biti dozvoljeno da imaju BPA premaz do 2028. godine.

Razlog je taj što kiselina u hrani može da nagriza lim, pa je premaz neophodan kako bi se sprečilo da metal migrira u sadržaj konzerve. Iako u Evropskoj uniji ne postoji obaveza da se na proizvodima navode BPA premazi, potrošači se mogu zaštititi preduzimanjem nekoliko mera.

Prvo, preporučuje se izbegavanje konzervirane hrane i korišćenje staklenih posuda. Umesto plastike, bolje je koristiti kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.

Važno je izbegavati zagrevanje hrane u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Prilikom kupovine plastičnih predmeta, trebalo bi da potražite oznaku "Bez bisfenola", jer oznaka "Bez BPA" nije dovoljna garancija, s obzirom na to da su u proizvodnji mogle biti korišćene i druge, podjednako štetne vrste bisfenola.

Čak ni prilikom kampovanja, ne bi trebalo direktno zagrevati hranu u konzervama, a generalno je bezbednije piti vodu iz slavine samo kada je hladna, što takođe štiti od teških metala koji se mogu osloboditi iz starih cevi.

Kanada postaje pridruženi član EU? Trampov povratak ubrzao približavanje Evropi

Moskva poručuje Evropi: "Da imate zdravog razuma, koristili biste ruski gas"