Kanada izazvala podele u EU: Nemačka i još tri zemlje protiv predloga Ursule fon der Lajen

Nemačka, Francuska, Italija i Grčka protiv su uvođenja statusa pridruženog člana koji nije predviđen evropskim ugovorima. Berlin strahuje da bi novi model mogao da stvori zabunu u procesu pristupanja Ukrajine EU.

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada dobije status pridruženog člana Evropske unije izazvao je ozbiljna neslaganja među državama članicama, koje upozoravaju da takav oblik povezivanja nije predviđen osnivačkim ugovorima EU i da bi njegovo uvođenje moglo da otvori brojna pravna i politička pitanja, piše britanski Fajnenšel tajms.

Kanada izbegla scenario raspada: Stanovnici Alberte glasali da ostanu deo zemlje

Tramp zapretio EU zbog najavljenog članstva Kanade: "Uvešćemo vam visoke tarife"

Spor je izbio uoči samita Evropske unije i Kanade, koji će biti održan 29. i 30. oktobra u Montrealu, gde bi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i kanadski premijer Mark Karni trebalo da razgovaraju o produbljivanju političke i ekonomske saradnje.

Iako među evropskim prestonicama postoji široka saglasnost o potrebi jačanja odnosa sa Otavom, više država protivi se formulaciji kojom bi Kanada bila proglašena pridruženim članom Unije.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, evropske diplomate upozoravaju da bi stvaranje nove kategorije partnerstva, bez jasno utvrđenog pravnog okvira, moglo da proizvede zabunu u odnosima EU sa drugim državama, posebno onima koje već imaju status kandidata za punopravno članstvo.

Istorijski predlog Ursule fon der Lajen: Kanada kao prva pridružena članica Evropske unije?

„Budimo iskreni. Ovo je pomalo nepoznata teritorija”, izjavio je jedan evropski zvaničnik upoznat sa pregovorima.

Berlin protiv novog statusa, sporno i pitanje Ukrajine

Najizraženije rezerve dolaze iz Nemačke, koja se protivi upotrebi termina „pridruženo članstvo”, budući da je Berlin ranije predlagao sličan model za Ukrajinu, kao prelazno rešenje na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Nemački kancelar Fridrih Merc prethodno je zagovarao mogućnost da Kijev dobije poseban institucionalni položaj, koji bi podrazumevao postepeno uključivanje u pojedine evropske mehanizme pre okončanja pristupnih pregovora.

Međutim, primena istog naziva na Kanadu, koja ne namerava da postane punopravna članica EU, otvara pitanje da li bi se time izmenio smisao ranije predloženog modela.

Kanada pred vratima EU: UNA analizira - šta stoji iza "braka iz koristi" i šta to znači za SAD?

„Ne vidim nikakvu svrhu u pridruženom članstvu za zemlje koje se nalaze u Evropi”, rekao je jedan od evropskih zvaničnika za britanski list, objašnjavajući da je sadašnji koncept posebno osmišljen za Kanadu.

Pored Nemačke, primedbe na predloženi tekst zajedničke deklaracije iznele su Francuska, Italija i Grčka. Kako je objavio Juronjuz, ove četiri zemlje usprotivile su se usvajanju dokumenta u kojem se pominje pridruženo članstvo, zbog čega diplomatski pregovori nisu okončani u planiranom roku.

Fon der Lajen iznenadila evropske prestonice

Dodatno nezadovoljstvo među članicama izazvala je činjenica da je Ursula fon der Lajen inicijativu predstavila u septembru, tokom govora o stanju Unije u Evropskom parlamentu, bez prethodnih konsultacija sa vladama država članica.

Prema navodima evropskih medija, predlog je iznenadio i pojedine najuticajnije članice Unije, uključujući Nemačku i Francusku, čiji predstavnici smatraju da se najpre mora utvrditi sadržaj budućeg partnerstva, a tek potom njegov formalni naziv i institucionalni okvir.

Poseban problem predstavlja činjenica da ugovori Evropske unije ne poznaju status pridruženog člana. Iako je moguće zaključivati sporazume o pridruživanju sa trećim državama, takvi aranžmani ne podrazumevaju posebnu kategoriju članstva.

Zbog toga evropske diplomate upozoravaju da bi uvođenje novog pojma moglo da podstakne slične zahteve drugih zemalja i dodatno usložni već postojeće odnose Unije sa državama kandidatima.

Kanada zainteresovana za saradnju, ali ne i za punopravno članstvo

Kanadski premijer Mark Karni do sada nije pokazao nameru da njegova zemlja zatraži punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Umesto toga, Otava je zainteresovana za novi oblik strateškog partnerstva koji bi omogućio dublju ekonomsku, bezbednosnu i političku saradnju sa evropskim državama.

Tramp ponovo udario na Kanadu: "Uništava samu sebe, problemi će uskoro biti preveliki"

Karni je predloženi odnos nazvao „savezom budućnosti”, naglašavajući da je važnija suština saradnje od njenog formalnog naziva.

Među oblastima u kojima Brisel i Otava nameravaju da prošire saradnju nalaze se odbrana, energetika, trgovina, kritične mineralne sirovine, digitalne tehnologije i bezbednost Arktika.

Spor oko pridruženog članstva tako je otvorio šire pitanje budućeg ustrojstva Evropske unije i njenih odnosa sa državama koje žele blisku saradnju sa Briselom, ali ne i punopravno članstvo.

Uoči samita u Montrealu, evropske diplomate pokušavaju da usaglase formulaciju koja bi omogućila dalje približavanje Kanade Uniji, bez stvaranja novih pravnih nedoumica i presedana koji bi mogli da se odraze na politiku proširenja EU.

Evropa između Trampa, Putina i Sija: Ko odlučuje o njenoj bezbednosti?

"Ne potcenjujte opasnost koju Rusija predstavlja": Merc upozorio na Putinove ciljeve u Evropi