Manje od sedam dana ostalo je do vanrednih parlamentarnih izbora, a predizborna kampanja ulazi u završnicu. Dok stranke i izborne liste predstavljaju planove za povećanje plata i penzija, poboljšanje životnog standarda i razvoj privrede, ostaje pitanje koliko su ta obećanja ekonomski održiva i na koji način bi bila finansirana. Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković analizirao je ekonomske programe političkih aktera i ukazao na ono što u njima nedostaje.
"Nažalost, nisam čuo dovoljno ekonomije koliko bi trebalo da je bude. Društvo je prilično polarizovano, politički akteri ne slušaju jedni druge, a čini mi se da emocije zamenjuju racionalno sagledavanje stvari. Zato pozivam građane da prilikom odlučivanja na izborima daju prednost razumu u odnosu na emocije“, kaže Mijušković.
Prema njegovim rečima, građani bi trebalo da znaju kakva ekonomska politika ih očekuje u naredne četiri godine, koji će projekti biti prioritetni i u kom pravcu će se zemlja razvijati.
"Nisam čuo u dovoljnoj meri ekonomski razrađene programe, ne od strane svih, naravno postoje tu značajne razlike, ali od, rekao bih, možda ključnih političkih aktera koji plediraju da dođu na vlast, to nismo mogli da čujemo. Kod nekih možda, da, evo, primera radi, Stranka slobode i pravde ima najrazvijeniji ekonomski program od opozicionih partija, ali ne bih rekao sa dovoljno zaokruženom ekonomskom računicom", kaže ekonomista.
Ekonomista ukazuje da pojedini izborni programi sadrže predloge za poreske olakšice i veća izdvajanja, ali da pritom nije dovoljno jasno objašnjeno kako bi takve mere bile finansirane.
"Kada upoređujemo ekonomske programe, moramo da vidimo šta je realno, šta je spisak lepih želja i šta zaista može da se sprovede u delo“, ističe Mijušković.
Govoreći o ekonomskoj politici aktuelne vlasti, on navodi da ona podrazumeva kontinuitet modela zasnovanog na stranim direktnim investicijama, velikim infrastrukturnim projektima, jačanju domaće privrede i postepenom rastu plata i penzija.
"Posmatrajući i rangirajući različite te programe, vladajuća koalicija, odnosno vladajuća partija SNS, nudi kontinuitet ekonomske politike zemlje, koji podrazumeva i dalju eksploataciju modela stranih direktnih investicija, ključne infrastrukturne projekte uz jačanje domaće privrede i rekao bih, jedan izbalansiran odnos po pitanju toga kako će se dalje razvijati plate i penzije", navodi ekonomista.
Mijušković smatra da su dosadašnji ekonomski rezultati pokazali da je takav pristup moguć, ali upozorava da realizaciju razvojnih planova mogu da uspore unutrašnje podele i izostanak šireg društvenog konsenzusa.
Kao jedan od važnih projekata izdvaja EXPO 2027, koji, prema njegovoj oceni, može da doprinese kratkoročnom unapređenju ekonomskih pokazatelja, izgradnji infrastrukture i daljem razvoju zemlje.
"EXPO nije ekonomsko čudo, ali jeste projekat koji može da pomogne razvoju. Zato smatram da je potrebno da postoji određeni kontinuitet u realizaciji ključnih projekata, umesto da se svaki put kreće ispočetka“, kaže Mijušković za Euronews.
Borba protiv korupcije nije dugoročna razvojna strategija
Kada je reč o studentskoj izbornoj listi, sagovornik ocenjuje da u njenim javno predstavljenim predlozima nije bilo dovoljno detalja o budućoj ekonomskoj politici. Navodi da je fokus uglavnom bio na borbi protiv korupcije, uz najave da bi se vraćena sredstva usmeravala građanima, kao i predloge za subvencionisanje inovativnih startapova i promene poreske politike.
Ipak, Mijušković upozorava da borba protiv korupcije, iako važna, sama po sebi ne predstavlja dugoročnu razvojnu strategiju.
"Čak i kada biste vratili sredstva za koja smatrate da su nastala korupcijom, to bi bio jednokratan impuls za budžet. Ostaje pitanje šta dalje, kakvi su razvojni planovi i koji su konkretni projekti“, ističe on.
Slične dileme, prema njegovim rečima, postoje i kada je reč o obećanjima o platama od 3.000 evra i penzijama od 1.500 evra, koje se pojavljuju u pojedinim izbornim programima.
"Lepo je ponuditi takve iznose, ali moramo da vidimo šta je realno i na osnovu kakvog ekonomskog plana bi se do njih došlo. Svako ko pretenduje da preuzme vlast mora ozbiljno da se pripremi i detaljno obrazloži kako bi sproveo ono što obećava“, kaže Mijušković.
On dodaje da ekonomske rezultate treba procenjivati na osnovu konkretnih pokazatelja, uključujući međunarodne procene, ali naglašava da to ne znači da je postojeći model idealan ili da ne može da se unapredi.
Sudbina NIS-a
Energetika i sudbina Naftne industrije Srbije (NIS) predstavljaju još jedan veliki izazov za buduću ekonomsku politiku. Govoreći o mogućim rešenjima za NIS, Mijušković ocenjuje da bi nacionalizacija trebalo da ostane krajnja opcija, između ostalog zbog mogućih posledica po poverenje stranih investitora.
"Ako bi investitori procenili da bi mogli da se nađu u sličnoj situaciji, to bi moglo da utiče na njihove buduće odluke. Zato je važno razmotriti druge mogućnosti“, navodi on.
Kao jednu od opcija ističe dogovor ruske strane i mađarskog MOL-a, uz napomenu da pregovori ne napreduju tempom koji bi se očekivao. Dodaje da bi promenjeni geopolitički odnosi mogli da utiču i na dalji razvoj situacije u vezi sa sankcijama ruskom energetskom sektoru, a samim tim i NIS-u.
Mijušković poručuje da bi buduća vlast, bez obzira na izborni ishod, trebalo da sačuva ono što se pokazalo dobrim i da postojeće razvojne politike unapređuje tamo gde je to potrebno.
"Najveći problem je kada se nešto odbacuje samo zato što su to radili prethodni. Ono što je dobro treba nastaviti, a ono što može da bude bolje treba unaprediti“, zaključuje Mijušković.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
Foto: Shutterstock
