UNA na dodeli nagrada "Radmila Vidak": Zašto je pravilan govor ogledalo naše kulture i mišljenja

Moć reči je posebna i velika. U vremenu kada govorimo brzo i površno, negovanje kulture govora dobija posebnu vrednost.

Za one koji se u lepom i pravilnom govoru ističu, postoji i nagrada "Radmila Vidak". Oni podsećaju koliko govor može biti snažan, dostojanstven i lep.

Srpska naučnica dobitnica medicinskog Oskara: Prof. dr Milica Bajčetić osmislila tabletu za decu sa srčanim slabostima

Nagrada "Momo Kapor" Sanji Savić Milosavljević: Roman "Martin udio" najbolji po oceni žirija

Urednik i voditelj Prvog programa Radio Beograda Miroslav Vojvodić i novinar, urednik i voditelj emisije Kulturni dnevnik RTS-a Vladimir Petrović ovogodišnji su dobitnici nagrade za lepotu govora "Radmila Vidak". 

Posebno priznanje "Radmila Vidak" za dugogodišnji doprinos negovanju lepote govornog izraza dodeljeno je Ratomiru Raletu Damjanoviću, književniku i interpretatoru poezije, dugogodišnjem uredniku i voditelju na programima Radio Beograda.

Pored toga što su sredstvo komunikacije, reči imaju i moć da nas oblikuju, pa čak i povrede, a nekada je dovoljna samo jedna da pobudi nešto lepo u nama.

Njima možemo da se igramo, ali u toj igri moramo da poštujemo neka pravila, kažu oni koji su nagrađeni za lep govor.

"Jezik je živ, uticaji su razni i oni negativni. A mi smo tu da damo primer pozitivnog uticaja na jezik, onaj koji je standrdan, onako kako treba da govorimo i tome jeste lepota", objašnjava za UNU novinar RTS Vladimir Petrović.

"Obrazovati slušaoce pa samim tim obrazovati na posredan način i kvalitetnim normativno tačnim govorom, znači poštovati sva pravopisna i gramatička pravila koja postoje. To mi moramo da znamo, moramo da poštujemo, moramo da primenjujemo, jer na taj način ispunjavamo jednu od svojih najvećih misija", kaže novinar Radio Beograda Miroslav Vojvodić.

Reči svakodnevno nestaju, nastaju i menjaju značenje. U svakodnevnom govoru, pod uticajem tehnologije, sve češće se koriste anglicizmi, skraćenice i žargon.

UNA na izložbi o Bori Stankoviću: Emocija juga svevremenog književnika

Sagovornici uglavnom nisu položili naš mali test, pa da podsetimo da se ne kaže višlji, nego viši, kao što se ne kaže ni nižlji nego niži.

Pored pravilnog i jasnog izražavanja, lepota govora podrazumeva i dobru dikciju, bogat rečnik, ali i emocije.

"Moramo reći da je zapravo najvažnija pravilnost, odnosno činjenica da se mi držimo normiranog ili standardnog srpskog jezika. To je za kulturu našeg mišljenja jako važno, jer mi kada govorimo zapravo o kulturi govora, istovremeno govorimo o kulturi mišljenja, jer su ta dva procesa u nesumljivoj vezi. Ako vodimo računa o pravilnosti, o lepoti govora mi doprinosimo našoj kulturi", kaže za UNU profesor srpskog jezika na Filološkom fakultetu Aleksandar Milanović.

Najvažnije je da razmislimo pre nego što nešto kažemo, a lepotu govora ne čine velike i komplikovane rečenice, već one koje su jasne i izgovorene sa merom. To i jeste uloga medija, da svojim primerom pokažu kako se pravilno i lepo govori.

Priznanja za najznačajnija umetnička ostvarenja: Na Dan pozorišta JDP dodelilo godišnje nagrade

Ministarstvo kulture se oglasilo: Netačni navodi o rušenju porodične kuće Milene Pavlović Barili