Ministarstvo pravde: Upitan Izveštaj Komisije Vrhovnog tužilaštva iz više razloga

Ministarstvo pravde je povodom formiranja, rada i Izveštaja Ad hoc Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva o radu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu, ukazalo na zakonsku obavezu poštovanja prava da se javni tužioci, pre objavljivanja, izjasne o nalazima Izveštaja, što u ovom slučaju, kako navode, nije bilo omogućeno javnim tužiocima.

U saopštenju Ministarstvo pravde navodi i da javno iznošenje kvalifikacija od strane člana Komisije, kojima se prejudicira krivična ili disciplinska odgovornost javnih tužilaca pre sprovođenja zakonom propisanih postupaka i donošenja odluka nadležnih organa, dovodi u pitanje poštovanje njihovih procesnih prava, ali i narušavanja bezbednosti javnih tužilaca.

Nenad Stefanović podneo krivičnu prijavu protiv javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva

Izveštaj Vrhovnog tužilaštva o radu VJT u Beogradu: Predloženo krivično gonjenje i razrešenje više tužilaca

"Ustavom i zakonom garantovana je samostalnost tužilaca, pravosudnim zakonima propisana procedura kontrole rada, odgovornosti i zabrana neprimerenog uticaja na rad javnih tužilaca. To je osnovni princip Ustava i pravosudnih zakona. Zbog toga Izveštaj pomenute Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva otvara niz pitanja", ističe se u saopštenju.

Ukazuje se da se postavlja pitanje zbog čega, ukoliko su navodi o nepravilnostima tačni, nisu blagovremeno preduzete odgovarajuće mere i zašto nadležni organi nisu obavešteni o uočenim nepravilnostima.

Pored toga, postavljaju pitanje i zašto Vrhovni javni tužilac nije blagovremeno reagovala na uočene nepravilnosti, uključujući i navode o postojanju takozvanog "paratužilačkog sistema", sadržane u izveštaju.

Iz Izveštaja Komisije, kako podsećaju, proizilazi da sve navodne nepravilnosti traju duži vremenski period, a poznato je da je nadzor vršen nekoliko puta poslednjih godina.

"Zašto onda Vrhovni javni tužilac nije, kao član Visokog saveta tužilaštva, o tome obavestila Savet kao nadležni organ i zašto ovi problemi u funkcionisanju tužilaštva nisu navedeni u izveštajima Vrhovnog javnog tužioca, koji su dostavljeni Narodnoj skupštini 2024. i 2025. godine", navode iz Ministarstva pravde.

Pored toga ističu da odgovornost ne može biti selektivna, već da se mora utvrđivati u skladu sa Ustavom i zakonom, uz puno poštovanje samostalnosti javnih tužilaca i zabrane svakog neprimerenog uticaja na njihov rad.

Hijerarhijska ovlašćenja unutar javnog tužilaštva, kako su naglasili, moraju se vršiti isključivo u granicama Ustava i zakona, uz puno poštovanje samostalnosti javnih tužilaca, procesnih garancija i nadležnosti organa ovlašćenih da odlučuju o njihovoj odgovornosti.

Nedopustivo je, kako su ocenili, svako nezakonito mešanje u rad javnih tužilaca, kao i prejudiciranje odgovornosti mimo nadležnog postupka.

"Na značaj poštovanja Ustava, zakona i procesnih garancija podseća i iskustvo reforme pravosuđa iz 2009. godine, kada su odluke o neizboru velikog broja nosilaca pravosudnih funkcija bile predmet ustavnosudske kontrole, a Ustavni sud je 2012. godine utvrdio povrede postupka i njihovih prava garantovanih Ustavom i zakonom. U pravnoj državi Ustav i zakon važe jednako za sve", naglašava se u saopštenju.

Obrt u slučaju "Milenijum tima": Više tužilaštvo razmatra zahtev za izuzeće tužioca

Oglasilo se VJT o slučaju "Milenijum tima": O zahtevu za izuzeće odlučićemo u najkraćem roku