Od Pariza do Tirane - nasilje na ulicama, napadi na institucije i uzbune na nebu: Šta se dešava sa bezbednošću u Evropi?

Francuski premijer Sebastijan Lekorni ovlastio je gradonačelnike da uvedu delimični policijski čas kako bi zaštitili građane i sprečili dalje uništavanje imovine. Sukobi demonstranata i policije, pljačke, zapaljeni javni objekti i stotine povređenih zabeleženi su i u drugim evropskim državama, a u Albaniji je došlo i do napada na Apelacioni sud u Tirani.

U isto vreme, incidenti i u civilnom vazdušnom saobraćaju koji skreću pažnju na drugu dimenziju bezbednosti. Avion kompanije "Austrijan erlajnes", na letu od Tel Aviva do Beča, preusmeren je zbog dojave o bombi, a putnički avion iznad Hrvatske poslao je signal za otmicu zbog čega ga je hrvatski borbeni avion "rafal" presreo.

Kanada izbegla scenario raspada: Stanovnici Alberte glasali da ostanu deo zemlje

Ruski napad na Kijevsku oblast: Troje poginulih, šestoro ranjenih u udaru na preduzeće

Dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Radojica Lazić kaže za RTS da dešavanja u Francuskoj pokazuju koliko su socijalne tenzije u Evropi porasle, ali i koliko su bezbednosni sistemi izloženi novim izazovima.

"Razmere ovih događaja u Francuskoj govore nam da je bezbednosna situacija u Evropi poslednjih godina zaista ugrožena i da su te socijalne tenzije dostigle enormni nivo. Imajući u vidu i određena politička dešavanja, pre svega na francuskoj sceni, radikalizacija širokih masa je u porastu", ističe Lazić.

Prema njegovim rečima, uzroke aktuelnih nemira treba posmatrati i kroz posledice migrantske krize 2015. godine, pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini, ali i rastuće inflacije, nezaposlenosti i visokih troškova stanovanja.

"Evropska unija i cela zapadna Evropa u bezbednosnom smislu su u jednom ozbiljnom problemu. Treba sagledati i uzroke i posledice", naglašava Lazić, dodajući da bezbednosni sistemi nisu spremni da se odupru svim izazovima koji su pred njima.

"Prevencija ključna za zaštitu državnih institucija"

Govoreći o upotrebi sile tokom demonstracija, Lazić objašnjava da je neophodno poštovati princip srazmernosti, ali da je u situacijama masovnog narušavanja javnog reda i mira teško odrediti granicu između minimalne upotrebe sile i zaštite građana i institucija.

Posebno ukazuje na značaj preventivnog delovanja bezbednosnih službi, navodeći da su napadi na institucije u Francuskoj i Albaniji pokazali nedostatke u njihovoj zaštiti.

"Bezbednosno-obaveštajne službe imaju preventivni karakter, da uoče određene opasnosti po interese nacionalne bezbednosti i da svojim informacijama obezbede najviše političke odlučioce", objašnjava Lazić.

Ocenjuje da najavljene zakonske mere kojima bi učesnici nereda bili obavezani da nadoknade pričinjenu štetu mogu imati preventivni efekat, iako je identifikacija izgrednika otežana.

"Imajući u vidu savremena tehnička sredstva, da je veći deo takvih objekata obezbeđen određenim vrstama kamera, u svakom slučaju daje mnogo veću mogućnost da se i takva lica identifikuju i kasnije procesuiraju", navodi Lazić.

Meloni sprema oštar odgovor na nerede u Milanu: Vlada uvodi hitne mere, na meti i maloletnici

Vojinović: Lažne dojave ne znače da je avio-saobraćaj manje bezbedan

Govoreći o nedavnom preusmeravanju aviona zbog dojave o bombi, kao i drugim incidentima u vazdušnom saobraćaju, urednik portala "Tango siks" Petar Vojinović smatra da je reč pre svega o pojačanoj medijskoj pažnji, a ne o dokazu pogoršanja bezbednosne situacije.

Ističe da su procedure kontrole putnika i prtljaga, kao i saradnja bezbednosnih službi, značajno smanjile mogućnost unošenja eksplozivnih naprava u avione.

"Ono što i dalje imamo kao činjenicu, kao istorijski presedan, jeste da nekoliko desetina godina nismo imali uspešan, glasan i toliko veliki teroristički napad. U Africi jesmo. U Evropi, koja nas najviše zanima, nismo. Dakle, pre svega zbog prilično efektivnih pravila obezbeđivanja aerodroma, rada bezbednosnih službi", kaže Vojinović.

Podseća i na brojne lažne dojave o bombama na letovima "Er Srbije" za Rusiju nakon početka rata u Ukrajini, ističući značaj koordinacije avio-kompanija i nadležnih službi.

"Ono što ljudi treba da znaju jeste da sve ono što mislite da vas zlostavljaju na aerodromu, kada se i ručni prtljag kontroliše, nije besmisleno i nepotrebno", naglašava Vojinović, objašnjavajući da su stroge kontrole uvedene zbog konkretnih bezbednosnih pretnji.

Lovačka avijacija dežura 24 časa

Vojinović ukazuje i na značaj vojne avijacije u zaštiti vazdušnog prostora, posebno u situacijama kada putnički avion izgubi komunikaciju sa kontrolom letenja ili postoji sumnja na bezbednosni incident.

Navodi da Srbija i dalje raspolaže lovačkom avijacijom koja neprekidno dežura i može da reaguje u takvim slučajevima.

"Upotreba lovačke avijacije je da oni dođu do tog putničkog aviona fizički, da ga izvide, da pomognu u komunikaciji po međunarodnim pravilima koju svaki pilot koji upravlja tim avionom zna", objašnjava Vojinović.

Dodaje da borbeni avioni u takvim situacijama najčešće asistiraju posadi i pomažu u uspostavljanju komunikacije, dok u ekstremnim slučajevima mogu da usmere letelicu na sletanje na prvi raspoloživi aerodrom.

Vojinović zaključuje da su tehničke mere zaštite vazdušnog saobraćaja na visokom nivou, ali da ljudski faktor, uključujući nepredvidivo ponašanje pojedinaca, ostaje jedan od bezbednosnih izazova.

Više zemalja izdalo upozorenje za Francusku: Hitno se oglašavaju ambasade, bezbednosna situacija drastično pogoršana

Uveden policijski čas u Parizu nakon nasilnih protesta: Zabrana kretanja počinje večeras u 22 sata