Grenel: Tri godine od Vašingtonskog sporazuma, odnosi Beograda i Prištine pogoršani

Bivši izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je danas, povodom treće godišnjice Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisan u Beloj kući, da su nakon odlaska Donalda Trampa sa mesta predsednika SAD, odnosi Beograda i Prištine pogoršani.

"U poslednje dve i po godine nasilje među stranama je poraslo, zavisnost od NATO trupa je porasla, a ekonomski izgledi, posebno na Kosovu, su oslabili. Odluka predsednika SAD Džozefa Bajdena da ustupi američki diplomatski i ekonomski angažman u regionu analitičkoj paralizi Evropske unije je pogoršala, a ne poboljšala stvari", naveo je Grenel u izjavi za Srpski radio Čikago.

Prema njegovoj oceni, više od dve i po godine nakon što je Donald Tramp napustio Belu kuću, odnosi između Beograda i Prištine pate zbog napuštanja diplomatskog, političkog i ekonomskog vođstva od strane Bajdena.

"Kao što me je predsednik Tramp uputio pre nego što smo započeli pregovore o sporazumu iz 2020. godine, jedini način da se stranke pomere ka boljoj, sigurnijoj budućnosti bio bi odbacivanje istih neuspešnih zahteva i tačaka razgovora, kao i odbacivanje istih političkih ćorsokaka iz prethodnih 20 godina", rekao je Grenel.

On je mišljenja da "neograničeno očekivanje da se istorijske greške moraju ispraviti pre nego što uslede mir, bezbednost i prosperitet samo produžava sukob koji je već previše koštao ova društva".

"Dugujemo mladim ljudima u Srbiji i na Kosovu da odbace političke vratolomije, simbolične pobede i svođenje računa — i umesto toga radimo na stvaranju zajedničke ekonomske budućnosti. Naivno je računati na ekspanziju inostranog poslovanja u regionu, dok je fizička bezbednost ljudi i imovine garantovana prisustvom NATO trupa", izjavio je bivši američki izaslanik za dijalog. 

Grenel podseća da sporazum iz 2020. predviđa zajedničku i rastuću ekonomsku budućnost za strane u kojima su uklonjene trgovinske barijere, izgrađene nove vazdušne i kopnene saobraćajne veze, Vlada Srbije pristala je da diverzifikuje snabdevanje energijom dalje od Rusije, a vlada privremenih prištinskih institucija da će "koristiti studiju izvodljivosti koju je sprovela vlada SAD za jezero Gazivode/Ujmani (neutralno nazvano Tramp jezero) za razvoj mogućnosti vodenih resursa, uključujući čistu energiju".

Varhelji: Pristupanje Zapadnog Balkana EU nije pitanje datuma već volje i ispunjenja preduslova

"Za vreme predsednika Trampa, stranke su se obavezale da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštititi verske objekte, nastaviti restituciju imovine bez naslednika i nepotražene imovine iz Drugog svetskog rata, te ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih iz jugoslovenskih ratova", naveo je Grenel.

On kaže da su se sporazumom takođe složili sa nizom dvopartijskih prioriteta koje je godinama forsirao Stejt department SAD: označavanje Hezbolaha u celosti terorističkom organizacijom i ograničavanje njegovih operacija i finansijskih aktivnosti u regionu; obavezujući se da će pomoći dekriminalizaciji homoseksualnosti u 69 zemalja u kojima je ona trenutno ilegalna; i širenje diplomatskih odnosa sa Izraelom i drugim zaraćenim saveznicima SAD.

"Možda najveći znak da su ova dostignuća iz Trampove ere poništena bio je neuspeh Bajdenove administracije i njenih kolega iz EU da jednostavno produže dogovoreni jednogodišnji moratorijum zahtevima za novim članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama, u zamenu za jednogodišnji moratorijum na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova", zaključio je Grenel.

On kaže da se mora učiniti više ako želimo da vidimo mir i prosperitet između Beograda i Prištine. 

"Nažalost, Džo Bajden i njegova administracija jasno su stavili do znanja da Balkan i balkanski narodi nisu njihov prioritet", dodao je Grenel, koji se nada još jednoj Trampovoj administraciji "kako bi ponovo učinio region Balkana glavnim prioritetom za Ameriku".