Tači čeka presudu u Hagu: Da li će 16. septembar doneti odgovor o odgovornosti vrha OVK

Presuda Hašimu Tačiju i još trojici bivših pripadnika i čelnika OVK očekuje se 16. septembra pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, a pitanje koje se nameće jeste šta će ona značiti za nastavak postupka, ali i za širu političku i istorijsku ocenu delovanja OVK. 

Istoričar Stefan Radojković ocenjuje da posebnu pažnju treba usmeriti na deo postupka koji se odnosi na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, dok se pitanje navodne odgovornosti za nepoštovanje suda vodi odvojeno.

Šta stoji iza najavljenog marša u Prištini: Analitičari za UNU o mogućim posledicama po Srbe

Hašimu Tačiju produžen pritvor u Hagu: Presuda zakazana za 16. septembar

"Ovo je zapravo suđenje OVK, Oslobodilačkoj vojsci Kosova, za udruženi zločinački poduhvat, u suštini. Četiri čoveka koja su sada pred Specijalizovanim većem očekuju prve presude 16. septembra. Međutim, mi onda ulazimo u žalbenu proceduru“, rekao je Radojković.

On je objasnio da se postupak vodi pred Specijalizovanim većima Kosova, koja imaju sedište u Hagu, ali da se primenjuje pravni okvir Kosova. Zbog toga, kako je naveo, ishod prvostepenog postupka ne mora predstavljati kraj procesa.

"U tom žalbenom postupku ta presuda može da se opovrgne, može da se modifikuje i može da se potvrdi. Tako da ja ne bih previše očekivao, naravno, od tog suda, ali hajde da vidimo prvo kakve će biti presude. Tu se sudi i za zločine protiv čovečnosti i za ratne zločine", kazao je Radojković, prenosi Euronews Srbija.

Kako je nastao Specijalizovani sud?

Advokat Zoran Živanović objasnio je da je osnivanje Specijalizovanih veća bilo povezano sa dugogodišnjim kritikama načina na koji su na Kosovu vođeni postupci za ratne zločine. Prema njegovim rečima, nakon 1999. godine primećeno je da su postupci uglavnom pokretani protiv Srba osumnjičenih za ratne zločine, dok je znatno manji broj Albanaca bio procesuiran.

"Došlo se do zaključka da nije dobro da se sudi na Kosovu i da to sude uglavnom kosovske institucije, gde su pretežno Albanci, jer je tu uticaj i na istražne organe i na organe gonjenja, znači na tužilaštvo i sud, izuzetno veliki i da zbog toga ne daje nikakve rezultate", rekao je Živanović.

Specijalizovana veća zato su izmeštena u Hag, dok su formalno ostala deo kosovskog pravosudnog sistema. Živanović je ukazao i na to da su u postupak uvedeni pravni instituti slični onima koji su korišćeni pred Haškim tribunalom, uključujući koncept zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Teror Prištine ne prestaje: Nastavljeno rušenje objekata na jezeru Gazivode

Šta piše u optužnici?

Kako objašnjava Živanović, tužilaštvo tvrdi da su Tači, Veselji, Selimi i Krasnići bili deo strukture koja je zajednički delovala sa ciljem da ukloni političke protivnike i uspostavi kontrolu nad Kosovom.

Optužnica ih, kako je naveo, ne tereti samo za zločine nad Srbima i drugim ne-Albancima, već i za zločine nad Albancima koji su bili politički protivnici OVK.

"Njima je stavljeno na teret ne samo da su vršili zločine prema Srbima i drugim ne-Albancima, nego i zločine nad samim Albancima koji su bili njihovi politički protivnici. To je bila Demokratska partija Kosova, čiji je tadašnji predsednik bio Ibrahim Rugova, i koja je imala isti politički cilj koji je imala i Oslobodilačka vojska Kosova. Razlikovali su se u tome što je Rugovina stranka htela da se to ostvari političkim putem, bez nasilja, dok je Oslobodilačka vojska Kosova bila za to da se to vrši i putem nasilja", rekao je Živanović.

Finiš suđenja Hašimu Tačiju: Objavljeni datumi završnih reči

Jedno od pitanja koje se često postavlja u vezi sa Specijalizovanim većima jeste i zašto se u aktuelnoj optužnici ne nalazi deo navoda koji se odnosi na trgovinu organima, a koji je bio posebno istaknut u izveštaju Saveta Evrope koji je sačinio Dik Marti. Radojković je objasnio da se taj deo navoda odnosi na period nakon jula 1999. godine, odnosno na period koji nije obuhvaćen aktuelnom optužnicom u istom obimu.

"Ona spada u period nakon jula 1999. godine, u stvari od jula 1999. do negde kraja 2000. godine. To su pomalo stvari političke odluke, a pomalo stvari toga šta možete da dokažete", rekao je Radojković.

Govoreći o navodima iz Martijevog izveštaja, Radojković je rekao da je problem predstavljalo i obezbeđivanje dokaza i svedoka.

"Dokazati u smislu da je neko spreman da svedoči pokazalo se kao izuzetno teško. Nakon svih tih otkrića koje je Dik Marti izneo u javnosti, nivo zataškavanja, što u severnoj Albaniji od lokalnog stanovništva, što od ljudi koji su direktno povezani sa OVK, bio je takav da vi ne biste mogli to faktički da dokažete. Ne biste imali svedoke, svedoke saradnike", naveo je istoričar.

Radojković je dodao da navodi o trgovini organima, kako ih je predstavio, obuhvataju tvrdnje o prebacivanju otetih ljudi sa Kosova i Metohije u Albaniju, gde su navodno držani u zatočeništvu. Međutim, naglasio je da je upravo dokazivanje tih tvrdnji predstavljalo jedan od ključnih problema.

Presuda 16. septembra nije kraj

Iako je 16. septembar važan datum, sagovornici Euronews Srbija ukazuju da prvostepena presuda neće nužno označiti završetak postupka. Nakon nje mogu uslediti žalbe, a konačan ishod zavisiće od odluka u narednim fazama procesa. 

Poseban postupak vodi se i u vezi sa navodima o nepoštovanju suda i pritisku na svedoke, a Radojković očekuje da se odluke u tom delu donesu kasnije.

Upravo zbog toga, prema njegovoj oceni, najveću pažnju treba usmeriti na presudu koja će odgovoriti na pitanje odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kao i na to kako će sud oceniti strukturu i lanac komandovanja OVK.

Srpska lista upozorila UNMIK na položaj Srba: "Sprovodi se kontinuirana institucionalna represija"

Dvojica Srba osuđena zbog učešća u barikadama na severu KiM: Sud izrekao veću kaznu od dogovorene