UNA analiza: Koliko je Srbija daleko od svog cilja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji?

Delegacija Srbije uveliko se vratila iz Brisela, ali je njen cilj i dalje isti – napredak na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. 

Dok zvaničnici ističu napredak u reformama i spremnost za otvaranje Klastera 3, ima i onih koji smatraju da će i dalje, umesto na osnovu merljivih napredaka, put ka Briselu i dalje biti popločan političkim zahtevima. 

Irska uz Srbiju na putu ka EU: "Učinićemo sve da ubrzamo proces"

UNA pita koliko smo blizu otvaranju Klastera 3: Može li Srbija do Brisela preko Dablina?

Koliko je Srbija daleko od svog cilja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji?

Srbija nastavlja reforme, ostaje posvećena evropskom putu i očekuje da Evropska unija to konkretno i vrednuje. To je glavna poruka srpske delegacije iz Brisela. 

Ubrzanje reformi, kaže predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, rezultat je predanog rada, ali i formiranja operativnog tima za evropske integracije koji od januara na nedeljnom nivou traži rešenja za potencijalne rpobleme

"Kada pogledate šta smo mi sve imali u Parlamentu, od predloga zakona i onda usvojenih zakona koji se tiču reformske agende, standardizacije naših zakona sa evropskim pravilima, implementacije, pune primene ODIHR preporuka. Vi ste videli da je to prilično impresivno. Dakle, 23 zakona nije nimalo lako usvojiti, nije ih nimalo lako ni napisati, ni dobiti saglasnost od ODIHR-a, od Evropske komisije, Saveta Evrope, Venecijanske komisije. A to smo, ipak, uspeli", rekla je Brnabić.

Međutim, upućeni ističu da je usvajanje zakonskih rešenja tek prvi od koraka za kojim bi trebalo da usledi i njihova puna implementacija u praksi. U kontekstu evrointegracija, to znači:

"Mi smo već jako dugo u fazi blokade, iz više razloga. Dakle, neki od razloga su bili vezani za vladavinu prava, za Savet REM-a, vidimo da se na tome u ovom trenutku ubrzano radi i da jedan broj članica bi želeo da se resetuje odnos sa Srbijom. U kontekstu toga da se dozvoli otvaranje Klastera 3, koji sam po sebi nije krucijalan za sam proces integracija, ali za Srbiju u ovom trenutku je to simbolični znak da bi proces bio odblokiran", objašnjava za UNU bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović. 

Ipak, među diplomatama ima i onih koji i dalje vide članice koje, kako kažu, blokiraju nastavak evropskog puta naše zemlje, isporučujući političke zahteve sa predznakom: nerealno.

Najnovija analiza ne donosi dobre vesti: Hrvatska troši tri puta više nego pre 20 godina, sa manjim brojem ljudi

"Ruska tema domonira već četiri godine i ona je problem bila do sada. Međutim, sada postoje političke strukture, uglavnom su vezane za socijaldemokrate i za zelene, koje pokušavaju da, preko pritisaka na Evropsku komisiju, ali i na samu Srbiju, isposluju promenu političkog sistema u Srbiji. I odricanje Srbije, rekao bih, od nezavisnosti, od suverenizma, pokušaj da se nametne nezavisnost Kosova i da se to prihvati, i da se uvedu sankcije Rusiji – to su ti politički uslovi koji sad, u jednom delu, dominiraju", smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević. 

Sve i kada bi se u teoriji, zaključuje Milivojević, pozitivno odgovorilo na te uslove, Evropska unija bila bi nam i dalje bila na dugom štapu jer, kako navodi, to bi samo značilo deblokadu procesa koji podrazumeva eliminaciju Srbije kao faktor nezavisnosti sa sopstvenim nacionalnim interesima.

Zeleno svetlo iz Brisela: Zemlje članice EU saglasne da se Ukrajini i Moldaviji otvori Klaster 6

Poruka iz Brisela Zapadnom Balkanu: "Isplata sredstava tek nakon procene da su reforme sprovedene"