Oglasila se EK o proterivanju crnogorskih političara iz Hrvatske

Nakon što  je Hrvatska proglasila nepoželjnima trojicu političkih lidera iz Crne Gore, iz Evropske komisije saopšteno je danas da je odluka o osobama koje smeju da uđu na teritoriju Hrvatske isključivo u nadležnosti vlasti te zemlje.

To je iz EK saopšteno podgoričkim Vijestima u odgovoru na pitanje da li se odluka Hrvatske da proglasi trojicu crnogorskih političara nepoželjnima odnosi na sve države članice Evropske unije ili o tome svaka članica odlučuje ponaosob.

Hrvatska je juče nepoželjnima proglasila predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, koji je i lider Nove srpske demokratije, potpredsednika crnogorske Vlade i predsednika Demokrata Aleksu Bečića i lidera Demokratske narodne partije i poslanika Milana Kneževića, sa obrazloženjem da u kontinuitetu rade na pogoršanju odnosa dve države ia čega se zapravo krije nedavno usvojena Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.

Plenković podržao zabranu za Mandića, Bečića i Kneževića

Vijesti, međutim, konstatuju da iz odgovora EK nije jasno da li to znači da se u ovom trenutku odluka Hrvatske ne odnosi na ostale zemlje Šengenske zone.

Deo podgoričkih medija prenosi stavove pojedinaca da je zabrana ulaska crnogorskim političarima i rušenje vlasti u Podgorici zapravo potvrda hrvatskog upliva u političke procese u Crnoj Gori i pokušaj političkog vaskrsenja DPS-a od strane Zagreba.

Podgorički portal Žurnal objavio je tekst novinara Nebojše Popovića koji kaže da je jučerašnja odluka Hrvatske snažna  potvrda da Zagreb želi da aktivno utiče na političke procese i promenu vlasti u Podgorici.
To je, kaže autor, bilo jasno još od prvoga dana od kada je Hrvatska uputila energičan protest zbog izglasavanja rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu. 

Oglasio se hrvatski šef diplomatije: Mandić, Bečić i Knežević pogoršali odnose između dve zemlje

"Ovim činom Zagreb je hiruški precizno nacrtao političke snage koje bi želeo da vidi van sistema crnogorske vlasti, jer proglasiti porsonama non grata političare koji obavljaju tako visoke državne funkcije u susednoj državi, znak je jedino maksimalne isključivosti i zatezanja odnosa".

Ovako uvredljiva i nesrazmerna reakcija Hrvatske s obzirom na to da ta zemlja nije niti bi smela biti naslednica NDH, samo je na prvi pogled zapanjujuće čudna. "Jer uvek treba naglasiti – zvanični Zagreb bi mogao imati povod i opravdanje za ovakvo agresivno delovanje, samo u slučaju da je crnogorski parlament kojim slučajem osudio akciju 'Bljesak i Oluja' koja je direktno vezana za modernu hrvatsku državnost", piše Popović.

U suprotnom, konstatuje autor, nisu baš čista posla, a sva je prilika da je rezolucija o Jasenovcu Zagrebu pala kao – „kec na deset“ što se tiče Crne Gore, iliti kao savršeno opravdanje za akcije prema zvaničnoj Podgorici koje imaju svoj daleko dublji motiv.