Podvig lekara Kliničkog centra Republike Srpske: Stručnošću spasili tri života - majci i njenim blizancima

Podvig lekara Kliničkog centra Republike Srpske. Zahvaljajući multidisciplinarnom pristupu, stručnosti i veštinama medicinskih radnika Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i opremljenosti ove ustanove, spasena su tri života - majka i njeni blizanci.

Život je pobedio smrt. Dragana Vučković je dokaz. U 25-oj nedelji blizanačke trudnoće, otkazala su joj pluća. I tu počinje borba. Održavana je u životu uz pomoć aparata - veštačka pluća. I izborila se.

Dragana je u 32-oj nedelji u toj borbi na svet donela bliznace Unu i Željka.

''Sad je dobro, samo da mi bebe budu dobro i da što pre idemo kući, nakon svega'', kaže majka Dragana Vučković.

I bebe su dobro. Trenutno u inkubatoru. Nakon tri meseca boravka u bolnici, uskoro bi mogli kući.

''Zapali smo u infekciju mokraćnih puteva. Pod antibiotskom terapijom su zbog toga. Čim se to sanira, a ide sve na bolje deca idu kući. Majka dolazi na sva tri sata da hrani decu na flašicu, jer nema dovoljno svog mleka'', kaže doktor Ljiljana Soluman sa Klinike za dečije bolesti UKC Republike Srpske.

''Zahvaljujući kolegama sa intenzivne nege prvo je spasena majka, njen život, jer mi nažalost kada moramo da biramo, biramo majku, ali donošenjem svakodnevnih odluka, završeno je carskim rezom'', kaže načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC-a Vesna Ećim Zlojutro.

Brzina. Odlučnost. Prezicnost. I to lekarska. Ulog je bio velik. Ali, išlo se na sve da se spasu tri života.

''Moramo biti svesni da smo napravili jedan ogroman iskorak, jer mi u medicinskoj literaturi praktično ovakve slučajeve vrlo retko srećemo, jer nemamo ih opisanih'', kaže načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane UKC-a Predrag Kovačević.

''Nijedan aparat nije skup, koliko su skupi ljudski životi. Nastavićemo sa tim ulaganjem'', poručio je generalni direktor UKC Republike Srpske Vlado Đajić.

Životi su spaseni. Nije bilo lako, ali...

''Ništa ovo bez njih, beba, ne bi imalo smisla'', kaže majka Dragana.

Teret neizvesno nosili su podjednako svi. I oni u belom mantilu, ali i oni koji su svaki minut, sat i dan čekali vesti iz bolnice. Ono što je važno, jeste da ova priča ima hepi end.

''Bilo je napeto, ali je sve dobro prošlo. Hvala svima'', rekao je suprug Pero Morača, koji jedva čeka da kući stignu supruga Dragana  i njihovi Una i Željko.