Trinaesti jul između istorije i politike: Zašto je Dan državnosti postao povod za podele u Crnoj Gori?

Crna Gora danas obeležava 13. jul, Dan državnosti kada je priznata na Berlinskom kongresu 1878. godine, ali i Dan ustanka naroda Crne Gore kada je 1941. počeo veliki narodni ustanak protiv okupatora.

Borba protiv revizionizma, menjanja i falsifikovanje istorije i vraćanja neonacizma na istorijsku scenu najvažniji su zadaci za savremene antifašiste, a u podeljenom crnogorskom društvu, koje ide ka Evropi, političari, koji se pred evropskim i međunarodnim zvaničnicima diče antifašizmom, u svojoj sredini često rade sve da ukinu simbole borbe protiv te pošasti, ocenili su sagovornici podgoričkog Dana povodom ovog praznika.

Dodik pružio podršku MUP-u Srpske i ministru Željku Budimiru: "Bezbednost građana nema cenu"

Dodik: "Očekujem da će izbori u Srbiji potvrditi liderstvo Aleksandra Vučića"

Istoričar Dževdet Pepić kaže da dok o 13. julu 1878. u crnogorskom društvu postoji naka vrsta konsenzusa, oko 13. jula 1941. ima više kontroverzi. Taj 13. jul, kako objašnjava, dosta se isticao u vreme socijalističke Jugoslavije i socijalističke Crne Gore, ali smatra da se danas taj datum manje svečano obeležava.

"Da li zbog ideoloških razloga, jer se zna da smo u Crnoj Gori, kao jednom podeljenom društvu, imali potomaka onih koji su bili na strani ustanika, ali i onih koji su bili protiv ustanka. Tu pre svega mislim na partizanski i četnički pokret. Mislim da nam 13. jul više dođe kao neka vrsta slikanja i puno je priče o antifašizmu i borbi protiv fašizma, a, u suštini, veoma često imamo veoma jake fašističke narative", ocenio je Pepić za Dan.

Smatra da crnogorski političari različito manifestuju antifašizam na međunarodnom nivou u odnosu na lokalnu ravan.

"Imamo situaciju da se u svojim sredinama, među svojim biračima, političari sasvim drugačije ponašaju. Uzmimo slučaj Tuzi, gde ja živim, gđe se političari iz ovog kraja diče svojim antifašizmom, naročito pred evropskim i međunarodnim zvaničnicima, a u našoj sredini se ukidaju simboli antifašizma. Svakako treba reći da se mi, iako volimo da pričamo o prošlosti, prema njoj veoma često ponašamo kao prema samoposluzi – uzmemo šta nam odgovora", naglasio je Pepić.

Cvijanović: Važno što je savetnik Donalda Trampa bio u Bratuncu

Smatra da bi 13. jul trebalo da bude praznik koji se obeleežava na nivou čitave Crne Gore, te da njegovo obeležavanje sada više liči na predstavu sa dosta populizma, na prijemima i skupove koji se prave u predizborne svrhe.

Za predsednika Saveza organizacija boraca Narodnooslobodilačkog rata Radojicu Radojevića  13. jul 1941. godine, kada je rukovodstvo Komunističke partije Crne Gore, na čelu sa Ivanom Milutinovićem, u Ćeliji Piperskoj donelo odluku da se digne ustanak protiv fašizma, je bio znak da sa ostalim narodima Evrope i sveta, kako kaže, krećemo putem slobode, a protiv fašizma i nacizma.

Poručuje da je danas možda i najvažniji zadatak za sve antifašiste u Crnoj Gori i prostora bivše Jugoslavije velika borba protiv revizionizma, menjanja i falsifikovanje istorije i vraćanja neonacizma na istorijsku scenu.

"Nisam znao da nam je Erdogan uvalio pištolj": Milanović u svom stilu o poklonu na NATO samitu

"To treba da nas zabrine i da nam bude signal da se svetle tekovine NOB-a, kao deo istorije Crne Gore, ne smeju dovoditi u pitanje, da se mora više i što organizovanije raditi da daljoj edukaciji i promovisanju našeg antifašističkog pokreta i mesta i uloge koje je Crna Gora imala u tom pokretu, pre svega kod mladih naraštaja:, kaže Radojević.

Ističe da svaka epoha ima svoje junake i ličnosti koje ne bi smele biti zaboravljene. Smatramo da bi zakonski trebalo trajno regulisati da se nazivi ulica, škola i javnih ustanova koje nose imena heroja i revolucionara ne menjaju, a biće novoizgrađenih, pa tim novim sadržajima po zaslugama određivati nazive.

Prve ustaničke puške pukle su rano ujutru u Virpazaru, na Košćelama, u Mišićima, Brajićima i na Čevu 13. jula 1941. Oružani ustanak potom se raširio celom Crnom Gorom, a kroz nekoliko dana gotovo cela zemlja bila je oslobođena zahvaljujući podvigu oko 32.000 boraca.

Obeležene 34 godine od Petrovdanske bitke za odbranu Doboja

Slučaj "neprijavljeni ručni satovi Mila Đukanovića": Poništena odluka Agencije za sprečavanje korupcije