Eurostat: Porastao broj mladih zaposlenih u EU koji žive s roditeljima

Procenat zaposlenih mladih ljudi koji žive sa roditeljima u EU značajno je porastao poslednjih godina, pri čemu akutna stambena kriza u Irskoj predstavlja veći izazov u odnosu na druge nacije, pokazuju podaci Eurostata.

Analiza podataka Eurostata koje je ekskluzivno podelio Gardijanu otkrila je da je u proseku širom bloka udeo zaposlenih od 25 do 34 godine koji žive u roditeljskom domu porastao sa 24 odsto na 27 odsto između 2017. i 2022.

Irska, u kojoj su se kirije udvostručile od 2013. godine, zabeležila je porast od 13 odsto među mladima koji rade sa roditeljima, sa 27 odsto na 40 odsto, prema analizi Eurofounda, agencije EU za unapređenje uslovi života i rada.

Ostale zemlje koje su zabeležile porast između 2017. i 2022. su Portugal, gde je taj udeo porastao sa 41 odsto na 52 odsto, i Španija, gde je povećan sa 35 odsto na 42 odsto. 

Šapić i patrijarh na Beogradskim danima porodice: Važne poruke za roditelje

U Francuskoj je porastao sa 10 odsto na 12 odsto, dok je Italija zabeležila rast sa 41 odsto na 48 odsto, a Hrvatska sa 58 odsto na 65 odsto.

"Mladi ljudi koji žive sa roditeljima imaju veću verovatnoću da će imati poteškoća da sastavljaju kraj s krajem i da neće moći da priušte neočekivane troškove, što sugeriše da je manja verovatnoća da će oni iz manje dobrostojećih domova moći da se isele", navode autori izveštaja Eurostata.

U izveštaju se nakođe napominje da su između 2010. i 2022. godine cene nekretnina širom evrozone porasle su za 47 odsto.

Izveštaj Eurofounda pokazao je da bi polovina mladih ljudi koji žive sa roditeljima želeli da se isele u roku od godinu dana, ali je samo 28% reklo da to aktivno planira. 
Javlja se je izražena razlika između različitih zemalja EU po pitanju mladih zaposlenih ljudi koji žive u roditeljskom domu, pri čemu je više od polovine mladih od 25 do 34 godine ostalo kod kuće u nekoliko južnih i istočnih država članica.

Finansijski pritisak najviše su prijavili mladi ljudi u delovima ovog regiona, sa 42 odsto mladih od 15 do 29 godina u Bugarskoj i 72 odsto u Grčkoj, u poređenju sa samo 6,3 odsto mladih u Luksemburgu i Holandiji.

''Mnoga ranija istraživanja su pokazala da su u mnogim zemljama južne i istočne Evrope porodične veze jake, dok je podrška vlade mladima relativno niska. Poređenja radi, u nordijskim zemljama norma je napuštanje porodičnog doma oko 18 godina, to podstiču i roditelji i država'', rekla je autorka studije Ester Šandor.

Dodala je da među zaposlenima starijim od 25 koji žive sa roditeljima može da se javi osećaj socijalne isključenosti, manjka autonomije i slobodne, kao i gore mentalno zdravlje.

Da li je potrebno rešenje o nasleđivanju: Detaljan vodič kroz novine u vezi sa pravom na porodičnu penziju