Gligorov za UNU: Preti nam svetska recesija zbog rata u Ukrajini

Oštre reakcije povodom invazije Ruske Federacije na Ukrajinu stižu sa svih strana, a osim brige o ljudskim životima, zdravlju i humanitarnoj situaciji, paralelno vlada strah i zbog globalne nestašice nafte i gasa. 

O tome kakve implikacije će rat imati na Srbiju, ali i na ostatak sveta, za UNU komentariše saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.

"Teško je i komplikovano reći šta nas očekuje zbog toga što je još uvek početak, ne znamo u kom pravcu će to da ide. Sankcije koje su uvedene više nisu važne jer će doći nove. Nejasno je i kako će se postaviti sama Rusija, što zavisi od situacije na samom ratištu. Ako bi se to relativno brzo završilo, to je jedna situacija, a u slučaju da se prolongira, onda je sasvim druga priča, biće pritiska da se svi izjasne ko je na kojoj strani. Govor koji je jutros Putin održao, sadržaj je bio rđav i upozoravajuć praktično svima, uz pretnje da postoje nuklearna oružja", kaže stručnjak.

On napominje da je jasno da će cene nafte i gasa nastaviti da rastu, ali da je pitanje šta će biti u narednom periodu.

"Problem je što ovde nema jasnog političkog cilja za celu ovu stvar. Ušli su u Ukrajinu i onda šta? Da li to znači da treba pregovoriti o novom poretku u Evropi? To je malo verovatno. Ako ne, komplikovano je reći kako će se urediti evropski život u Evropi ukoliko bi bile prekinute sve veze sa Rusijom, ako je to uopšte moguće. Ekonomski je komplikovano i za Balkan, koji ekonomski zavisi od EU, a taj problem šta raditi i kome se prikloniti je očigledan", dodao je sagovornik UNE.

Kada su u pitanju sankcije prema Rusiji i krize koja na Krimu postoji od 2014. godine, Gligorov napominje da ruska privreda ne prolazi dobro u odnosu na Evropu i SAD.

"Osnovno je da ako vidite ruski privredni razvoj iznad veza sa Evropom, to podrazumeva sve veće oslanjanje na prirodne resurse, naftu, gas, sirovine i sve veća ulaganja u vojsku. Ne bi se moglo reći da sankcije nisu delotvorne, daleko od toga, i Putin i savetnici stalno govore kako su povećali proizvodnju hrane koju ne uvoze iz Evrope, ali je to posledica i smanjenja unutrašnje potrošnje, a sa druge strane malo se može postići proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda u savremenim uslovima, pogotovo kad je reč o tako velikoj zemlji koja bi morala da ima i industrijsku podlogu, poput Kine", objasnio je ekonomista.

Političke posledice kao rezultat sankcija, prema njemu, nisu delovale niti bili od odlučujućeg sadržaja.

"Ne možete ekonomskim sanckijama zaustaviti vlast koja ima teritorijalne ambicije u susedstvu, snagu da to sprovede i spremnost da žrtvuje tuđe i sopstvene živote za to. Tu sankcije mogu da imaju uticaj, ali sa neke vremenske distance od npr. 10 godina", smatra Vladimir Gligorov.

Zauzeti Ukrajinu, hraniti Ukrajinu, snositi posledice izgradnje ruševina nije jeftino, to će da košta Rusiju puno.

"Ne znamo koliko će da traje i biti krvavo, biće jako skupo za Rusiju, sankcije su najmanje tu važne", zaključio je Gligorov, koji veruje da se ni SAD ni Evropa neće vojno angažovati u odbranu Ukrajine. Dodaje da treba videti šta je politička ponuda Rusije a šta je politički cilj.

"Dobro, osvojili ste teritoriju i zavladali ste Ukrajinom, koji je onda poredak u Evropi? Šta zapravo želite da bude politički poredak u Evropi. Tu će teško doći do sporazume, jer to bi podrazumevalo da Evropa proguta osvajanje Ukrajine. To je možda i najveći problem - nije jasno šta je politički cilj", objašnjava Gligorov.

Što se tiče cena nafte i gasa, Gligorov kaže da je sve to jako nezvesno, naročito ako dođe do svetske recesije, što je vrlo moguće zbog svega što se dešava u Ukrajini. On upozorva i da još uvek ne znamo kako će se tržište nafte i gasa podeliti posle ovih sukoba, te primećuje da možda ovo tržište doživi i "balkanizaciju".