Izbori uzdrmali Merca, ali i otvorili pitanje za celu Evropsku uniju: Šta sada čeka Berlin i Brisel?

Dva pokrajinska izbora u Nemačkoj donela su rezultate sa suprotnih krajeva političkog spektra, ali sa jednom zajedničkom posledicom - dodatno su zakomplikovala položaj savezne vlade i kancelara Fridriha Merca.

U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD je prema izlaznim projekcijama osvojila oko 37 odsto glasova i prvi put postala najjača stranka u toj pokrajini. SPD je završila druga sa oko 35,5 odsto, dok je Mercova CDU prešla izborni prag sa svega oko 5,5 odsto, što predstavlja njen najlošiji rezultat na pokrajinskim izborima od osnivanja Savezne Republike Nemačke.

Istorijska katastrofa Mercove stranke: Kancelar se oglasio posle prvih rezultata izbora i najavio teška vremena

Mračne prognoze Romana Prodija: "Ako AfD pobedi u Nemačkoj, Evropa je gotova"

Istovremeno, u Berlinu je Levica osvojila oko 24,5 odsto glasova i prvi put izbila na prvo mesto na izborima u glavnom gradu. CDU je dobila oko 20 odsto, dok je AfD takođe ostvarila značajan rezultat sa oko 16 odsto.

Na prvi pogled, teško je pronaći zajednički imenitelj između pobede AfD u jednoj i Levice u drugoj pokrajini. Međutim, oba rezultata govore o sve većoj fragmentaciji nemačke političke scene i nezadovoljstvu tradicionalnim strankama.

AfD ponovo na vrhu

Rezultat u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji predstavlja novi prodor AfD na pokrajinskom nivou. Stranka je već ostvarila pobedu u Saksoniji-Anhaltu, a sada je postala najjača i u još jednoj pokrajini. Na saveznom nivou AfD takođe beleži snažnu podršku u istraživanjima javnog mnjenja.

Ipak, osvajanje prvog mesta ne znači automatski i dolazak na vlast.

Druge velike stranke i dalje odbacuju saradnju sa AfD, što se u nemačkoj politici često opisuje kao "zaštitni zid" - dogovor da se sa tom strankom ne ulazi u koalicije. Zbog toga će AfD, uprkos prvom mestu, teško doći do većine potrebne za formiranje pokrajinske vlade.

To otvara zanimljivu situaciju - stranka može imati najveću pojedinačnu podršku birača, ali istovremeno ostati van vlasti ako druge partije ne žele da sarađuju sa njom.

CDU doživela istorijski udarac

Za Merca i njegovu CDU rezultat je posebno težak.

Sa oko 5,5 odsto glasova u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, CDU je jedva prešla izborni prag. Reuters ocenjuje da je to njen najlošiji rezultat na pokrajinskim izborima od 1949. godine.

Sam Merc je rezultate nazvao "katastrofom", ali je odmah poručio da ostaje na funkciji i da će nastaviti sa planiranim reformama.

"Reforme moraju da budu sprovedene", poručio je kancelar, uz poruku da će za njih biti potrebni odlučnost i strpljenje.

Njegova reakcija bila je važna i zbog toga što se već nedeljama spekuliše o njegovom političkom položaju. Posle lošeg rezultata CDU u Saksoniji-Anhaltu i pada podrške saveznoj vladi, u nemačkoj javnosti otvoreno se postavlja pitanje koliko dugo Merc može da zadrži punu kontrolu nad situacijom u svojoj stranci.

Ipak, sam rezultat ovih pokrajinskih izbora nije automatski glasanje o Mercovom opstanku na funkciji. On je nakon objavljivanja projekcija jasno stavio do znanja da namerava da nastavi da vodi vladu.

Zašto je Berlin drugačija priča?

U Berlinu je pobedila Levica, što je takođe istorijski rezultat. Stranka je osvojila oko 24,5 odsto glasova i prvi put izbila na prvo mesto u pokrajini.

Jedna od ključnih tema kampanje bilo je stanovanje. Berlin se suočava sa ozbiljnim manjkom stanova i visokim kirijama, a upravo je pitanje dostupnog stanovanja bilo među glavnim razlozima nezadovoljstva birača. Reuters navodi da je oko 85 odsto domaćinstava u Berlinu podstanarsko, dok su oglašene kirije gotovo udvostručene od 2014. godine.

Levica je kampanju zasnivala na zahtevima za snažnijom kontrolom kirija i većom ulogom države u stambenoj politici. Međutim, čak i sa prvim mestom, stranka će morati da pronađe partnere za formiranje vlasti.

CDU je druga sa oko 20 odsto, Zeleni su na oko 15 odsto, SPD na oko 12, dok je AfD osvojila oko 16 odsto. To znači da će pregovori o novoj većini biti složeni.

"Merc do Božića napušta funkciju": Sara Vagenkneht najavljuje pad nemačkog kancelara

Jedna država, dva različita odgovora birača

Rezultati u dve pokrajine pokazuju koliko je nemačka politička scena postala fragmentisana.

U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji birači su najviše glasova dali AfD, dok je u Berlinu prvo mesto osvojila Levica. Istovremeno, tradicionalne velike stranke - CDU i SPD - nisu uspele da zadrže nekadašnju dominaciju.

To ne znači da birači u obe pokrajine glasaju iz istih razloga. U Berlinu je stanovanje bilo jedna od centralnih tema, dok su u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji među pitanjima koja su oblikovala kampanju bili ekonomija, troškovi energije i odnos prema ratu u Ukrajini.

Šta ovo znači za Merca?

Najveće pitanje sada nije samo ko će formirati pokrajinske vlade, već kako će rezultate tumačiti CDU na saveznom nivou.

Merc je pod pritiskom da pokaže da njegove ekonomske i socijalne reforme mogu da poprave situaciju u zemlji. Istovremeno, rast AfD povećava pritisak unutar CDU da se pronađe odgovor na stranku koja joj sve ozbiljnije ugrožava biračko telo.

Upravo tu nastaje problem za nemačke konzervativce. Saradnju sa AfD druge velike stranke odbacuju, ali istovremeno njen rast znači da CDU mora da pronađe način da vrati deo birača koji su prešli na AfD. Rezultati u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji pokazuju koliko je taj izazov postao ozbiljan.

Istovremeno, SPD će morati da odluči da li će podržavati Mercovu reformsku agendu ili pokušati da se jasnije distancira od nje. Socijaldemokrate su već ukazivale na nezadovoljstvo birača ekonomskim i socijalnim reformama, posebno kada je reč o penzionoj politici.

Nemačka ulazi u period težih koalicija

Ono što se posle ovih izbora čini izvesnim jeste da će formiranje vlasti biti teže nego ranije.

AfD je sve jača, ali joj "zaštitni zid" drugih stranaka za sada zatvara put do vlasti. Levica je ostvarila istorijski rezultat u Berlinu, ali ni ona nema jednostavan put do većine. CDU i SPD, nekada centralne tačke nemačke politike, suočavaju se sa pritiskom i sa leve i sa desne strane.

Zato ova dva izbora nisu samo priča o pobednicima u dve pokrajine. Ona su pokazatelj šire promene nemačke političke scene: tradicionalne stranke gube deo podrške, dok stranke sa jasnijim i oštrijim političkim porukama osvajaju sve više prostora.

Za Merca to znači dodatni pritisak da pokaže rezultate svojih reformi. Za CDU znači novu raspravu o tome kako odgovoriti na rast AfD, a da se pritom ne naruši politika nesaradnje sa tom strankom.

A za Nemačku - složeniju političku matematiku u kojoj će formiranje većina biti sve teže.

Šta čeka Evropsku uniju?

Posledice ovih izbora ne završavaju se na nemačkim granicama. Nemačka je najveća ekonomija Evropske unije i jedna od ključnih država za donošenje odluka u Briselu, zbog čega svako slabljenje savezne vlade može imati posledice i na evropskom nivou.

Za EU je posebno važno pitanje koliko će Mercova vlada, suočena sa pritiskom AfD, moći da vodi dugoročnu politiku prema Ukrajini, bezbednosti, odbrani i evropskim integracijama.

To je posebno značajno u trenutku kada EU povećava izdvajanja za odbranu i podršku Ukrajini. Evropski parlament je u septembru ocenio da su bezbednost i odbrana postali centralni deo evropske politike proširenja, dok je EU za period 2026-2027. pokrenula paket podrške Ukrajini vredan 90 milijardi evra, od čega je 60 milijardi namenjeno jačanju ukrajinskih odbrambenih kapaciteta.

Kanada pred vratima EU: UNA analizira - šta stoji iza "braka iz koristi" i šta to znači za SAD?

Upravo tu rast AfD može postati važan faktor. Stranka se protivi ubrzanom približavanju Ukrajine Evropskoj uniji, a njeni predstavnici traže zaustavljanje napora da se Kijevu otvore ili ubrzaju pristupni pregovori. Istovremeno, aktuelna nemačka vlada i dalje insistira na bliskoj saradnji sa Ukrajinom i smatra da bi ruska vojna pobeda predstavljala veći bezbednosni rizik za Nemačku i evroatlantski prostor.

Zato je jedan od mogućih efekata jačanja AfD rast pritiska na CDU da menja ili dodatno objašnjava svoju politiku prema migracijama, Ukrajini, Rusiji i EU, čak i ako AfD ostane izvan vlasti. To ne znači da će se nemačka spoljna politika automatski promeniti, ali bi unutrašnja politička borba mogla da oteža postizanje konsenzusa o pitanjima koja zahtevaju dugoročnu i stabilnu politiku.

I tu je širi evropski problem - što je nemačka vlada politički slabija, to je teže Berlinu da preuzme inicijativu u EU u trenutku kada Unija pokušava da usaglasi zajedničku politiku prema ratu u Ukrajini, odbrani, proširenju i odnosima sa SAD. Evropski analitičari su već upozoravali da bi jačanje AfD moglo da utiče na

Završeno trodnevno glasanje u Rusiji: Poznati prvi rezultati izbora za Državnu dumu

Zelenski razgovarao sa Trampom: Dogovoren sastanak u Njujorku - "taj susret bi mogao mnogo toga da promeni"