UNA analizira: Zbog čega je Donald Tramp promenio mišljenje o uvođenju carina Moskvi i Kijevu?

Dok se nastavljaju međusobni napadi Rusije i Ukrajine američki predsednik Donald Tramp ponovo je promenio svoj stav da će uvesti carine od 200 odsto Moskvi i Kijevu ako se ne slože da okončaju sukobe. 

Naravno, 24 sata kasnije promenio je mišljenje, a sagovornici UNE smatraju da je osnovni razlog potreba Vašingtona za ruskim mazutom.

Dogovor Trampa i Putina pod znakom pitanja: Kongres bi mogao da blokira uvoz ruskog dizela

Ruski tankeri sa dizelom krenuli ka Atlantiku: Moskva najavila dodatne isporuke SAD

Tramp je izjavio je da bi uvođenje carina Rusiji i Ukrajini verovatno bilo neefikasno u zaustavljanju rata. Analitičari kažu da je to demagoška priča i da je glavni razlog činjenica da je pre dva dana krenuo prvi ruski tanker pod malteškom zastavom sa 40.000 ruskog dizela ka Americi. 

Planirano je da Rusija odmah isporuči 300.000 tona dizela, tokom novembra još 500.000 tona, a nakon toga dodatnih milion tona.

Profesor ekonomije Ljubodrag Savić smatra da je to mala količina, ali da ima veliku simboliku za Rusiju.

"To praktično znači da je Evropska unija praktično izbačena iz igre, da se u igru Rusi vraćaju ponovo, da je Tramp razumeo o čemu se radi i šta u ovom trenutku svet treba da uradi", rekao je za UNU Savić.

Ekonomski novinar Miša Brkić ima malo drugačiji stav i kaže da se ovo ne može smatrati nekog vrstom otopljavanja ekonomskih odnosa Moskve i Vašingtona nego delimičnim umirivanjem američkog tržišta uoči izbora za izbora za Kongres 3. novembra.

Evropa traži odgovor na visoke cene energenata: Gas iz otpada alternativa prirodnom?

"Tim potezom on i skriva svoju potpuno pogrešnu ratnu politiku i avanturu u koju je ušao na Bliskom istoku i koja je u suštini prouzrokovala rast cena goriva na američkom tržištu", rekao je za UNU Brkić.

Oba sagovornika su mišljenja da Evropa nije do kraja razumela svoju ulogu u verbalnom sukobu Rusije i SAD oko Ukrajine i da je sama sebe marginalizovala.

"Oni nisu tu lekciju naučili i razumeli iz prostog razloga zato što u Evropi imamo jedno potpuno nekredibilno rukovodstvo koje podseća na bivšu SFRJ", smatra Savić.

"Činjenica je da ima razmatranja različitih učešća u mirovnim pregovorima, ali svet još nije stigao do mirovnih pregovora. Ima naznaka, ali ruski predsednik je nekoliko puta najavljivao svoju spremnost i spremnost svoje države za mirovne pregovore, ali od toga do sada nije bilo ništa", rekao je Brkić.

Ono što svet očekuje da bi moglo da reši sve probleme je potencijalni sastanak lidera Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije sa samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u novembru u Kini i da bi to mogla da bude Jalta 21. veka. 

Oba sagovornika UNE smatraju da su šanse za "novu Jaltu" izuzetno male, jer savremeni multilateralni svet ne funkcioniše na isti način kao bipolarni svet 1945. godine. 

Brkić posebno apostrofira da Evropska unija, Indija, Japan, Brazil i Saudijska Arabija imaju imaju preveliku ekonomsku i političku težinu da bi dozvolili da tri sile same odlučuju o globalnoj arhitekturi bezbednosti.

Tramp razmatrao carine Rusiji i Ukrajini: Zaključio da to ne bi zaustavilo rat

Raste Trampov pritisak na Kijev: Pod kojim uslovima je Zelenski spreman na mir sa Rusijom?