Globalni nivo mora raste sve brže: Šest velikih svetskih gradova pod pretnjom plavljenja

Globalni prosečni nivo mora porastao je za oko 11 centimetara od početka satelitskih merenja 1993. godine, čime su niski primorski gradovi postali ugroženiji od ovih rizika, pokazala je najnovija studija, prenosi Al Džazira.

Na listi ugroženih gradova nalazi se šest velikih gradova širom sveta, i to su Aleksandrija u Egiptu, koja se nalazi  na Sredozemnom moru, Džakarta u Indoneziji, na obali Javanskog mora, zatim Šangaj na Istočnom kineskom moru, Mumbaj u Indiji na Arapskom moru, kao i Majami na Atlantskom okeanu i Bangkok u Tajlandskom zalivu.

Nije problem samo rast nivoa mora: Naučnici upozoravaju na još jednu veliku opasnost

Ugrožene stotine miliona ljudi: Nivo mora uz obale i do 90 centimetara viši nego što se mislilo

Analiza podataka o morskom prostoru, koje je objavila evropska opservatorija Kopernikus i na kojima je studija Al Džazire zasnovana, pokazala je da je prosečni nivo Sredozemnog mora kod Aleksandrije 2025. godine bio za oko 17 centimetara viši u odnosu na 1993. godinu, dok je nivo Javanskog mora kod Džakarte porastao za oko 18 centimetara.

Nekoliko centimetara, koliko pokazuju podaci o moru, ne sme se potceniti, jer studija upozorava da bi se to moglo pretvoriti u horizontalno pomeranje od nekoliko metara, što preti nestankom čitavih velikih primorskih gradova, naročito s obzirom na to da se stopa godišnjeg porasta nivoa mora udvostručila tokom poslednje decenije u odnosu na kraj devedesetih godina prošlog veka.

Teoretski, porast nivoa mora od jednog centimetra ekvivalentan je pomeranju linije nivoa vode ka kopnu za oko 10 metara na veoma ravnim obalama, navodi se u analizi podataka.

Okeani najtopliji u istoriji: Da li više temperature ugrožavaju samo podvodni svet ili donose rizike i za kopno?

U praksi to, međutim, ne znači da će se plaža zaista povući za 10 metara, jer na stvarnu liniju obale utiču i prirodni i ljudski faktori, kao što su talasi, erozija, taloženje sedimenta, morski bedemi, oluje i sama priroda plaže.

Opasnost po obalu, ipak, ne dolazi samo od porasta nivoa mora, jer u nekim gradovima dolazi i do sleganja samog zemljišta. 

Konkretno u Džakarti, sleganje zemljišta pojačava efekat porasta nivoa mora, zbog čega nivo vode u gradu raste brže nego što sateliti mogu da registruju merenjem isključivo površine okeana.

S druge strane, studija otkriva paradoks koji predstavlja pojavu potpuno suprotnu onoj u otvorenim okeanima i morima. 

Dok globalno zagrevanje, termičko širenje i topljenje ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku dovode do porasta nivoa vode u otvorenim morima i okeanima, u zatvorenim vodenim basenima oni uzrokuju povećano isparavanje i promene u količini padavina i rečnom oticanju, čime se narušava vodeni bilans.

To je jasno vidljivo na primeru Kaspijskog mora, najveće zatvorene vodene površine na svetu, koje se iz godine u godinu smanjuje. 

Prema podacima hidrološkog praćenja Tehničkog univerziteta u Minhenu, nivo Kaspijskog mora opao je za oko dva i po metra u periodu od 1993. do 2025. godine. 

Satelitski snimci jasno prikazuju povlačenje vode u severnim i istočnim delovima, gde su vode veoma plitke.

U izveštaju, koji se poziva na procene Svetske banke, upozorava se da bi porast nivoa mora od svega pola metra, ukoliko je praćen sleganjem tla, mogao da dovede do trajnog plavljenja gusto naseljenih stambenih područja.

Alarmantno upozorenje naučnika: 450.000 ljudi moglo bi da umre u narednih šest meseci zbog "super El Ninja"

Rekord koji zabrinjava klimatologe: U Zemljinoj atmosferi nikada nije bilo više vodene pare