Grenland: Nema puno ljudi, ali zato ovih resursa ima napretek

Udaljeni, ledeni i uglavnom netaknuti, Grenland igra veliku ulogu u svakodnevnom vremenu. To je mesto gde se ukrštaju klimatske promene, oskudni resursi, napeta geopolitika i novi trgovinski obrasci. 

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izrazio je interesovanje za preuzimanje Grenlanda, koji je poluautonomna teritorija Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD i jednog od osnivača NATO-a. To je i dom velike američke vojne baze.

Od proleća u januaru puca glava: Doktorka savetuje šta da radimo

Kako ljudi žive na minus 65 stepeni? Seku led da bi dobili vodu, a evo šta rade kada su napolju

"Pa šta Grenland ima? Nema mnogo ljudi, 57.000. Nema mnogo biljaka. Bio sam tamo. Lepo je ako volite led. Ali ono što je zatrpano ispod tog leda, prema podacima Geološkog zavoda SAD, jesu milijarde barela nafte i trilioni metara kubnih prirodnog gasa. I što je još važnije, tamo ima i retkih elemenata koji su potrebni u telekomunikacijama kao što su vaši mobilni telefoni. Upravo sada, mnogo toga dobijamo iz Kine", ističe Set Beronstin, novinar agencije Asošijejted pres.

Najveće svetsko ostrvo je sada centralno za geopolitičku, geoekonomsku konkurenciju na mnogo načina, najviše zbog klimatskih promena.

"Više od nafte, čak više od gasa i retkih elemenata, Grenland ima led i to više od 25.000 triliona tona leda. Svake godine gubi se više od 200-300 tona leda koji se topi sve brže. A to što se dešava je loša vest za ostatak planete. I mada možda to ne shvatate, Grenland određuje vašu budućnost, buduću klimu i trenutne vremenske prilike", navodi Beronstin.

Većina ljudi nikada neće kročiti na Grenland niti ga videti, ali će on, na neki način, znatno uticati na našu budućnost.

Kako se pripremiti za sneg i led u gradu: UNA pitala stručnjake - šta da nosite i kako brinuti o kolima

"Zlokobna prekretnica za planetu": Prvi dan bez leda na Severnom polu možda već u naredne tri godine