Klimatolog Đurđević o COP29: Rešavanje klimatskih promena zahteva političku volju svih zemalja sveta

Globalno zagrevanje, zagađenost, poplave, suše, ekstremi... Skoro svakog dana čujemo vesti o posledicama klimatskih promena. Šta donosi međunarodni klimatski samit u Azerbejdžanu, da li jača svest o tom problemu i koji su naredni koraci. To je bila tema razgovora Marijane Tabaković i klimatologa, ujedno profesora Vladimira Đurđevića, u našoj emisiji Podne.

Na Klimatskom samitu KOP29, koji organizuju Ujedinjene nacije, ove godine u Bakuu skoro 200 učesnika razgovara o načinima za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte. Klimatolog Đurđević podseća da se taj sastanak održava od kraja prošlog veka i da se svaki put desi nekakav pomak.

Vučićev govor na Samitu COP29: Velike sile da obezbede mir u svetu, da bismo se bavili klimatskim promenama

"Međutim, akumulacija tih malih koraka nije dovoljna da se kaže da će Pariski sporazum da bude ispunjen. Pariski sporazum je globalni dogovor svih zemalja da zaustavimo globalno zagrevanje i ovi sastanci se održavaju da bi se pratila implementacija tog sporazuma tako da i dalje napretke koje vidimo nisu dovoljni da bi rekli će sporazum biti ispunjen, ali bolje imati bilo kakav napredak nego nikakav... Ove godine se očekuje isto napredak, govori se o finansiranju, gde naći pare da rešavamo probleme", kaže Đurđević.

Rešavanje klimatskih promena ili usporavanje globalnog zagrevanja je vrlo kompleksan problem i zahteva političku volju svih zemalja na svetu.

"Nije potrebno da samo najveće, najbogatije zemlje ili da samo pojedine zemlje na svetu reše klimatske promene za sebe, nego da bismo rešili taj problem moramo svi da učestvujemo. I vrlo je teško napraviti  sporazum i držati se njega, u tom smislu da za stolom imate 190 i nešto sagovornika. Vrlo je teško pronaći nekog ko će da napravi korake koji će ostali da slede. Potreban je jedan politički konsenzus koji će se dešavati sinhrono", ističe Đurđević.

Temperaturni rekordi ponovo oboreni: Imali smo najtopliji septembar u istoriji

Svet je do sada retko video da se tako nešto dešava, da svi budu na istom zadatku i da  se ponašaju kao da im je to najvažnije.

Montrealski protokol iz 1998. je jedinstven primer u zaštiti životne sredine, čija je realizacija doprinela da prestane širenje ozonske rupe.

I ovoga puta nauka je u potpunosti jasna, tačno se znaju razlozi ekstremnih vremenskih prilika i globalnog zarevanja, samo je pitanje postoji li politička volja.

Zbog temperature veće za 0,69 stepeni gubimo živote: Dramatično upozorenje klimatologa Đurđevića