Klimatske promene izmenile tradiciju: Kinezi sad žitarice gaje u svemiru

Gajenje žitarica u svemiru zasniva se na izlaganju semena i sojeva kosmičkom zračenju i mikrogravitaciji, da bi došlo do mutacije njihovih gena. Kada se uzorci iz svemira vrate na Zemlju, naučnici procenjuju njihovu mutaciju. Kako tvrde, rezultati su bili veoma dobri.

"Svemirska zrna su veća od normalnih sojeva. Takođe su otpornija na bolesti. Očekujemo i 20 do 30 odsto veće prinose", kaže Sing Na, generalni direktor kompanije Hainan Fuxing Agriculture Technology.

U trenucima kada se svet suočava sa klimatskim promenama, postoji još razloga da se poboljša genetski fond useva. Zbog bojazni da bi do 2050. stanovnici širom sveta mogli da osete nestšicu žitarica, kineski naučnici smatraju da će morati da se poveća proizvodnja za 70 odsto. Svemirski usevi bi takođe mogli da doprinesu proizvodnji čistijeg goriva.

"Otpad od bambusa može da proizvede biomasu koja proizvodi 65 do 85 odsto kalorijske vrednosti uglja. Pošto je ugalj neobnovljiv resurs, a Kina se obavezuje da će ostvariti neutralnost ugljenika, ovaj obnovljivi materijal mogao bi biti alternativni izvor goriva", kaže Jao Tong, inženjer Hainan Space Breeding Center.

Kina je svoj prvi ekspriment o proizvodnji hrane u svemiru izvela 1987. lansirajući pakete semena na satelit i vraćajući ih na Zemlju nakon izlaganja kosmičkom zračenju.

Tokom protekle 3 decenije, na ovaj način proizvedeno je više od 300 sorti useva i 700 novih vrsta biljaka- povrća, voća i cveće.