Klimatske promene menjaju Srbiju: Ono što se dešavalo jednom u 150 godina sada stiže na svake tri

Junski toplotni talas koji je nedavno pogodio Srbiju nije bio samo još jedan u nizu vrelih letnjih perioda, već i jasan alarm koji stiže iz prirode. 

Nova, detaljna analiza Fizičkog fakulteta u Beogradu pokazuje da su klimatske promene učinile ovakve ekstremne temperature čak 55 puta verovatnijim nego sredinom prošlog veka. 

Novi toplotni talas pred Srbijom: Meteorolog Todorović otkrio kada temperatura skače do 37 stepeni

Klima 20. veka više ne postoji: Meteorolozi upozoravaju na dramatične vremenske promene

Evropa se, prema podacima Svetske meteorološke organizacije, zagreva najbrže na planeti, a Balkan je na čelu tog zagrevanja.

Jun 2026. godine ostaće upisan u istoriji kao peti najtopliji jun u Srbiji od kada se sprovode sistematska merenja, tačnije od 1951. godine. U Kikindi je 30. juna izmereno čak 40,9 stepeni – što je apsolutni rekord za tu stanicu. 

Na Paliću je sa 40,8 stepeni srušen rekord star više od sedam decenija. Veoma vrući bili su i Sombor, Zrenjanin, Beograd, dok je u Novom Sadu zabeležen rekordan broj takozvanih tropskih noći, u kojima temperatura nije padala ispod 20 stepeni.

"Ono što smo mi dobili jeste to da u nekakvoj klimi koja bi nalikovala klimi 1950. godine, ovakav događaj bi se dešavao vrlo retko, sa povratnim periodom od 152 godine, čak i manje od jedanput u sto godina. A u klimi koja nalikuje današnjem periodu, ovakav toplotni talas ima povratni period od tri godine. To znači da se verovatnoća da se ovakav toplotni talas dešava, povećava za preko 50 puta u današnjem dobu", rekla je za UNU istraživač saradnik na Fizičkom fakultetu Milica Tošić.

Matematika naučnika je neumoljiva. Ono što je našim bakama i dekama bilo nezamislivo, nama postaje svakodnevica. Osim učestalosti, klimatske promene su direktno podigle i jačinu ovog šestodnevnog toplotnog talasa za čak četiri i po stepena na nivou cele Srbije.

Posebno opasna odlika tog talasa bile su tropske noći, kada organizam ne stiže da se odmori i rashladi.

"Mislim da je krajnji zaključak da više ne treba da se pitamo i da istražujemo i da govorimo da li klimatske promene postoje ili ne postoje i da li se dešavaju ili ne dešavaju. Nego moramo da bude svesni činjenice da se dešavaju i da je sledeći korak upravo ovo što mi radimo - atribucija odnosno pripisivanje koliki je sam udeo tog antropogenog zagrevanja za različite ekstremne događaje koji se dese", objašnjava Tošić.

Evropa se u poslednjih pola veka u proseku zagrejala za oko dva stepena, što je čini kontinentom koji trpi najbrže promene na planeti. Više nije stvar teorije niti daleke budućnosti -  klimatske promene živimo sada, a prilagođavanje na njih postaje ključno pitanje zaštite zdravlja i opstanka.

Evropa gori pod toplotnim talasom: Hiljade mrtvih, raste broj utapanja i požara

Stiže pakleni talas: Srbiju čekaju temperature do 42 stepena, meteorolog upozorava i na opasne oluje