Prethodna godina među tri najtoplije: Meteorolozi i klimatolozi pozivaju na hitnu akciju

Klimatske promene, pogoršane ljudskim delovanjem, doprinele su da 2025. godina bude jedna od tri najtoplije u istoriji merenja. Suše, poplave, obilne padavine i toplotni talasi obeležili su godinu širom sveta. Prvi put, trogodišnji temperaturni prosek premašio je prag postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine.

Godina je počela neuobičajeno velikim količinama snega u Severnoj Americi. Mećave su lokalno donele i više od pola metra snežnog pokrivača u Meksičkom zalivu, što je lokalno bio najsnežniji dan u istoriji. Rekorde smo imali i tokom proleća i leta, u Indiji je izmereno čak 48 stepeni, a u Tokiju zabeležena najviša temperatura u istoriji tog grada - 42 stepena.

RHMZ upozorava na vremensku klackalicu: Prvi dani 2026. malo topliji, za vikend stiže preokret

Niske temperature i sneg paralisali delove Turske: Otkazani letovi i nastava u školama

"Dala bih jedan primer opasnosti koji se desio u Iranu, gde je Teheran bio na ivici da izgubi vodu, gde se planiralo raseljavanje celog grada koji ima 7 miliona stanovnika u užem, a 14 miliona u širem smislu. Došli smo dotle da neke oblasti za koje se ne pretpostavlja da nisu naseljive u skorijoj budućnosti pokazuju signale da su pod visokim rizikom", kaže Ana Vuković Vimić, meteorolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Toplotni talasi, suše i poplave koje su obeležile leto 2025. godine prouzrokovale su gubitke od 43 milijarde evra za evropsku ekonomiju, navodi se u studiji ekonomista, uz upozorenje da su ti neposredni troškovi tek početak.

"U Evropi suša pogađa svake godine, samo se razlikuje po regionima. Gubici se mere desetinama milijardi evra, a kada se to sabere sa ulaganjima u poljoprivredu, dolazi se do još većeg minusa, iako se očekuje dobit", objašnjava ona.

Istraživači upozoravaju da kontinuirano sagorevanje fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja - dovodi do sve izraženijih vremenskih ekstrema. Ako uskoro ne prestane emisija štetnih gasova, biće izuzetno teško da se vratimo na put kojim bismo zadržali zagrevanje ispod jednog i po stepena.

"Naš posao je da ljudima pokažemo da to nije u njihovom interesu. Čak i ako vam je stalo samo do ljudi u vašem komšiluku ili zemlji, biće vam bolje bez sagorevanja fosilnih goriva i bez ubrzanih klimatskih promena", ističe klimatolog Friderika Oto.

Poruka koja se upućuje donosiocima odluka širom sveta jeste da prestanu da se "igraju" sa planetom i da ozbiljno rade na usporavanju i smanjenju klimatskih promena. Istovremeno, odgovornost je i na svakom pojedincu koji tome može da doprinese bilo manjom upotrebom zagađujućih izvora energije, bilo očuvanjem prirode i životne sredine.

Da li nas čekaju ekstremno niske temperature? Klimatolog Valjarević otkrio prognozu za početak 2026.

Prirodne katastrofe obeležile 2025. godinu: Cikloni, poplave i požari odneli hiljade života i desetine milijardi dolara