Samit o klimatskih promenama: Zapelo kod isplate štete siromašnim zemljama

Globalna konferencija o klimi u Egiptu trebalo je da završi još u petak, ali pregovarači se trude da dođu do sporazuma, nakon što se skup morao produžiti zbog razmimoilaženja oko nekih ključnih pitanja.

To se pre svega odnosi na neslaganje između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju oko pomoći onima koji trpe najveće posledice klimatskih promena.

Stav Evrope za Una Dan objasnila je šefica hrvatske delegacije u Egiptu.

Efekti klimatskih promena već su godinama najvidljiviji u najsiromašnijih delovima sveta, a pitanje nadoknade gubitaka i šteta pokazalo se centralnim problemom na ovogodišnjoj UN-ovoj klimatskoj konferenciji.

Više od 130 zemalja u razvoju tražilo je dogovor o novom fondu kako bi im se pomoglo u suočavanju s nepopravljivom štetom od poplava, suša i drugih posledica klimatskih promena.

Ali kako za Una Dan tumači predvodnica hrvatske delegacije u Egiptu, za aktivaciju novog fonda trebalo bi da prođu godine.

"Mi sada više nemamo godine na raspolaganju da bi mogli da pomognemo tim zemljama, njima treba pomoć sada. Tako da EU ovde dosta čvrsto zastupa stav da ne želi prihvatiti taj novi fond, nego smo skloniji tome da idemo u aktiviranje nekih drugih finansijskih mehanizama, recimo da se potegne novac koji se skuplja od najvećih zagađivača", kaže Dunja Mazzocco Drvar, ravnateljka Uprave za klimatske aktivnosti Ministarstva privrede Hrvatske.

Isto tako, prema evropskom predlogu, pomoć bi trebalo da dobiju isključivo zemlje koje su najugroženije klimatskim promenama.

"Da to ne budu, recimo, Kina i Indija, koje se isto tako svrstavaju u zemlje u razvoju, ali spadaju isto tako među najveće zagađivače, nego da to budu zaista oni koji su već sada najviše pogođeni", kaže Mazzocco Drvar.

Osim nužnosti ograničavanja globalnog zagreavanja na 1,5 stepeni, Evropska unija želi da u sporazumu bude i poziv na posepeno smanjenje upotrebe svih fosilnih goriva.

"Moramo napredovati, a ne nazadovati i svi evropski ministri su spremni povući se ako ne postignemo rezultat koji svet očekuje – da učinimo nešto po pitanju klimatske krize", kaže poverenik Evropske unije za klimu Franc Timermans.

A ako iko misli da je ijedna zemlja izuzeta od šteta koje uzrokuju klimatske promene, dovoljno je pomenuti nedavni podatak Evrostata, da su klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi već koštali Evropsku uniju 145 milijardi evra u poslednjih deset godina.

I bez adekvatnih mera i poteza, taj će iznos svuda samo nastaviti da raste.