Srpski meteorolozi pre 15 godina pogodili šta čeka Srbiju: Najnovije istraživanje potvrdilo mračne prognoze

Istraživanje objavljeno sredinom 2025. godine, koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica, pokazalo je da klimatske promene već značajno utiču na poljoprivredu u Srbiji. Biljke počinju vegetaciju ranije, ona traje duže, a usevi su sve više izloženi toplotnom stresu.

Ovi rezultati nisu važni samo zbog trenutnog stanja, već i zato što potvrđuju klimatske projekcije koje su domaći stručnjaci izradili još pre 15 godina.

Zemlja će goreti: Klimatolozi upozoravaju na novi talas nezapamćenih vrućina

Klimatske promene menjaju Srbiju: Ono što se dešavalo jednom u 150 godina sada stiže na svake tri

Zagrevanje od jednog stepena bilo je tačno predviđeno

Još 2010. godine Srbija je Ujedinjenim nacijama dostavila Inicijalnu nacionalnu komunikaciju o klimatskim promenama. U tom dokumentu naučnici su procenili da će se prosečna temperatura u prvim decenijama 21. veka povećati za oko jedan stepen Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

Nova merenja pokazala su da se upravo to dogodilo. Prosečna temperatura porasla je za tačno jedan stepen, čak nešto ranije nego što je bilo predviđeno.

Ali nisu potvrđene samo procene o temperaturi. Ostvarila su se i brojna predviđanja o promenama koje će pogoditi poljoprivredu.

Suše napravile najveću štetu: UNA proverava koliko Srbiju koštaju klimatske promene

Šta su modeli tačno pogodili?

Nova istraživanja pokazala su da su se ostvarile gotovo sve ključne prognoze:

• vegetacioni period biljaka produžen je za oko 7,6 dana;
• količina toplotne energije kojoj su biljke izložene značajno je porasla, gotovo onoliko koliko su modeli predvideli;
• ukupna količina padavina nije se bitno promenila, iako su ekstremi postali izraženiji;
• uslovi pogodni za uzgoj vinove loze postepeno se pomeraju ka većim nadmorskim visinama.

Upravo zbog toga autori smatraju da Srbija mora ozbiljnije da prilagodi poljoprivredu klimatskim promenama, jer će se zagrevanje nastaviti.

"Treba se naoružati strpljenjem i čekati 15 godina da vidite da li će neko predviđanje biti tačno. Ali onda to vreme dođe – i sa jedne strane osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu. Ukratko, vrlo kompleksno osećanje", rekao je dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Šta nas očekuje?

Prema aktuelnim klimatskim projekcijama, Srbiju u narednim decenijama očekuju dalje zagrevanje, češći toplotni talasi, veći rizik od suša i sve veća potreba za navodnjavanjem.

"Očekuje se dalje zagrevanje, više toplotnih talasa, još veći rizik od suša i samim tim i veća potreba za navodnjavanjem. Drugim rečima, poljoprivreda će morati ozbiljnije da se prilagođava, umesto što se, kao do sada, pravimo da će se klima sama od sebe vratiti na staro", upozorio je dr Đurđević.

Istraživači naglašavaju da najnoviji rad nije ni rađen kako bi proverio stare prognoze, već kao analiza aktuelnog stanja klime i poljoprivrede u Srbiji. Upravo zato činjenica da su se ranija predviđanja spontano potvrdila predstavlja dodatnu potvrdu pouzdanosti klimatskih modela koje koriste domaći naučnici, piše Klima101.

Klima 20. veka više ne postoji: Meteorolozi upozoravaju na dramatične vremenske promene

Nije problem samo rast nivoa mora: Naučnici upozoravaju na još jednu veliku opasnost