Stručnjaci za UNU o toplotnim talasima u Evropi: Ljudi umiru od vrućine i žege, u čemu je spas i kako preživeti?
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a za to je odgovoran najviše čovek
Autor: Web UNA TV
02.07.2026. 23:15
Podeli:
Više od 1.300 ljudi izgubilo je život za svega nekoliko dana, usled ekstremnog toplotnog talasa koji pogađa veliki deo Evrope. Bolnice širom sveta su preopterećene, na hiljade škola zatvoreno, dok se kontinent zagreva dvostruko brže od globalnog proseka.
Koji je razlog ovako visokih temperatura, koliko su opasni novi toplotni talasi i zašto Evropa nije pripremljena za ovakve vrućine - odgovore smo potražili u emisije "Podne".
Temperature koje su prelazile 40 stepeni u Francuskoj zatvorile su hiljade škole, odnele nekoliko stotina života i prouzrokavale požare u šumama širom zemlje. Ulice su prazne, a ništa lakše nije ni u zatvorenim prostorima, u državi u kojoj samo oko četvrtine domaćinstava ima klima-uređaj.
"Ovih dana su se toplotni udari u Francuskoj smirili, ali je najavljen novi za vikend koji dolazi. U Parizu dok sam bio bilo je 42 stepena, to je nešto štoje nepostojeće, imali smo 26. juna najtopliji dan ikad. Toplotni udari su sve češći, pre su bili retki događaji, ali sad ih imamo svake godine i adaptacija na tropske vrućine u Francuskoj još uvek nije urađena kako treba. Na sreću nismo imali toliko žrtava, kao što smo imali 2003. godine kad je umrlo tog leta 15.000 ljudi, a već je sad više od 1000 ljudi umrlo od posledica toplotnog udara ove godine. Ima spisak mesta koja su klimatizovana i onda može da se preporuči ljudima da traže da idu da borave sat, dva negde gde ima klimatizovanog vazduha, tako da se spušta temperatura. Na primer ljudi su bili mnogo po bioskopima ili po sportskim halama, taj spisak je zvaničan i deo je plana koji se aktivira kada je žuti ili crveni meteoalarm", rekao je za UNU francuski novinar Loran Ruj.
Nedovoljna opremljenost škola i bolnica postala je posebno vidljiva tokom aktuelnog talasa vrućina, a problem nedostatka rashladnih sistema događa se i u Italiji. Odlukom italijanskog ministarstva zdravlja, 16 od 27 najvećih gradova je pod crvenim meteo alarmom, dok vlasti upozoravaju da će vreme biti opasno čak i za potpuno zdrave ljude.
"Trenutno je u Firenci 32 stepena i bukvalno su reke turista gde god da se nalazimo u Italiji. Ono što je nezgodno to je da je ovo period godine gde zapravo najviše turista dolazi u Italiju i ukoliko imate bukirane hotele, vi morate da se držite toga bez obzira na temperaturu. Što se tiče Italijana, iako su visoke temperature, oni su u odelima i ne odstupaju od svojih ustaljenih navika. Najstarije stanovništvo je mahom na plaži. Jezgro gradova u Italiji je staro i zaštićeno, te tako nema ni klima nigde po tim starijim zgradama. Ipak, utisak mi je da se Italijani ne žale na visoke temperature, život normalno teče", objašnjava za UNU voditeljka Aleksandra Jeftanović.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a stručnjaci upozoravaju da ovakvi ekstremni događaji postaju sve češći i intenzivniji usled globalnog zagrevanja.
"Ovo su klimatske promene, to je dokazano, ne treba puno sumnjati u to. Zbog proizvodnje gasova staklene bašte, zemaljska kugla nedovoljno pušta napolje energiju, a primamo od Sunca manje više istu energiju i za to je čovek odgovoran preko 99 posto. Ove godine imamo i interne klimatske varijacije, El Ninjo. Sve je više gasova staklene bašte, u toploj klimi lakše se stvaraju ekstremi. Čovek bi trebalo da proizvodi zdraviju energiju, što manje ložišta i energija, a zatim i način proizvodnje hrane da se promeni, da se manje baca i manje prska. Treća tačka bi bio saobraćaj, četvrta bi bila kako se sanira i rešava problem otpada, a veoma je važno i obrazovanje ljudi o klimatskim promenama", objašnjava nam atmosferski fizičar iz Zagreba Branko Grisogono.
"Statistički su visoke temperature poranile, ali su to uobičajene letnje temperature. Desio se termobarički greben u Evropi, visok pritisak u prizemlju i greben na visini, struji danima vreo vazduh iz Afrike. Sigurno da su te visoke temperature zabeležene u gradovima, a ne u selima. Što će reći da asfalt i beton daju danak svemu tome da bude još toplije, da se stvore toplotna urbana ostrva", smatra meteorolog Milenko Jovanović i pojašnjava:
"Temperatura se meri na visini od 2 metra, u meteorološkom zaklonu, u provetrenoj beloj kućici i nije na asfaltu, nego na travi ili na zemlji. Na Terazijama je neko doživeo 50 stepeni, to nije zvanična temperatura, kao ni ona u automobilima. Te dve temperature treba upoređivati i treba znati da će mnogo veća temperatura biti u centru grada, ljudi će najčešće stradati šetajući gradom po vrućini. Bilo bi pametno da zvanični organi upozore da je na asfaltu u centru gradova daleko veća temperatura od zvanične".
Usled posledica globalnog zagrevanja, u budućnosti se mogu očekivati sve češći i intenzivnoiji toplotni talasi. Zbog toga stručnjaci ukazuju na potrebu za prilagođavanjem infrastrukture i ponašanja usled ekstremnih temperatura.
Dok meteorolozi najavljuju postepeno slabljenje vrućina u pojedinim delovima Evrope, veliki deo kontinenta i dalje ostaje pod upozorenjima zbog visokih temperatura.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
