Suše napravile najveću štetu: UNA proverava koliko Srbiju koštaju klimatske promene

Klimatske promene više nisu pretnja iz budućnosti, već veliki račun koji Srbija uveliko plaća. 

Ekstremne suše i razorne poplave u protekle tri decenije direktno su iz džepova naših građana i privrede odnele na desetine milijardi evra.

Stiže pakleni toplotni talas: Meteorolog najavljuje temperature do 45 stepeni, ovi dani u julu biće ključni

Toplotna kupola seje smrt po Sjedinjenim Američkim Državama: Tokom praznovanja 25 ljudi umrlo od vrućine

Suša, poplava, oluja. Svaki ekstremni vremenski događaj u našoj zemlji ostavlja dubok trag u državnoj kasi. 

Povezujući meteorološke podatke i ekonomske tokove, ekonomista i meteorolog Uroš Davidović u svom doktoratu dolazi do alarmantnih podataka o ceni klimatskih promena kod nas.

„Od 1996. do 2024. godine imali kumulativnu štetu u iznosu od minimum 20 do 22 milijarde evra. Od tih šteta oko 70 odsto je zapravo uzrokovano sušama, što znači nedostatak padavina. A preostalih 30 odsto se odnosi na višak padavina, to su poplave, olujne nepogode, grad i tako dalje“, objašnjava za UNU Uroš Davidović.

Dva istorijska ekstrema ubedljivo vode na ovoj crnoj listi materijalnih gubitaka, pre svega u poljoprivredi.

„Ističe se suša iz 2012. godine, reč je o jednom dužem sušnom periodu, koji je trajao skoro dve cele godine, te 2011. i 2012 godine. Zbir kad se obe godine uzmu, onda ispadne da je šteta bila oko pet milijardi evra - sadašnja vrednost. To je definitivno najrazorniji događaj. Odmah iza toga je 2014. godina, majske poplave, tada su štete bile na nivou oko dve milijarde evra“, isnosi podatke Davidović.

Srbija nije izolovan slučaj. Cela Evropa prolazi kroz dramatične promene u učestalosti toplotnih talasa koji odnose i ljudske živote, što potvrđuju i analize sa prestižnog Imperijal koledža u Londonu.

„Otkrili smo da je u poslednjih 50 godina šansa za ovogodišnji toplotni talas prešla sa gotovo nemoguće na nešto što bismo očekivali svake dve decenije. Prvi veliki evropski toplotni talas 2003. godine široko je smatran pozivom na buđenje Evrope i uvođenje mera“, objašnjava klimatolog na Imperijal koledžu Teodor Kiping.

Evropa ulazi u novu klimatsku stvarnost: Rekordni toplotni talasi postaju pravilo

Da su ti planovi i te kako mogući i efikasni, pokazuje primer Francuske. Nakon što je katastrofalni toplotni talas 2003. godine u toj zemlji odneo čak 15.000 života, država je uvela radikalne mere - od urbanog ozelenjavanja do reflektujućih premaza na krovovima.

Dvadeset godina kasnije, sličan talas odneo je tri puta manje žrtava, dok je prošlog meseca zabeleženo, za njihove uslove, "samo" dve hiljade fatalnih slučajeva.

Dok se građani u Srbiji individualno prilagođavaju kupovinom klima uređaja, sistemski odgovor države i dalje izostaje. Da bismo smanjili gubitke, ekonomija i infrastruktura moraju da se projektuju za potpuno novu klimatsku realnost.

„Najveći deo je na teretu društva, odnosno države. Neophodno je napraviti institucionalnu jedinicu koja će se time baviti na sistematski način, mi to trenutno nemamo. Onog trenutka kada mi raskinemo tu linearnu vezu, kada više nemamo taj jasan signal koji se iz klimatskog sistema prebacuje u ekonomski, onda ćemo moći da kažemo da smo se prilagodili“, smatra ekonomista i meteorolog Uroš Davidović.

Ulaganje u sistemsko prilagođavanje i formiranje timova stručnjaka iz različitih oblasti, od
klimatologa do poljoprivrednika, ekonomista i građevinaca, više nije pitanje luksuza, već
ekonomske samoodbrane Srbije.

Francuska ponovo na udaru vrućina: Izdat narandžasti meteo-alarm za toplotni talas

"Na vreme isplanirajte put, pravite pauze na svaka dva sata": Putevi Srbije apeluju na vozače pred letnju sezonu