Muzičar se u velikom intervjuu za UNU prisetio svoje mladosti, odlaska u Ameriku i povratka u tadašnju Jugoslaviju kako bi okušao sreću na muzičkoj sceni
U novom izdanju emisije "UNA intervju" u fotelji prekoputa voditelja Voje Nedeljkovića našao se naš čuveni muzičar Zoran Živanović, poznatiji kao Žika iz grupe Zana.
Na samom početku razgovora prisetio se svog odnosa sa ocem nakon ranog gubitka majke. Majčinu smrt je teško podneo, a odlazak u Ameriku je za njega bio veliki izazov. Zbog muzike ipak odlučuje da se vrati u Beograd i okuša sreću.
"Bili smo porodica... Ostao sam rano bez majke, sa 17 godina, treći razred gimnazije. Otac je tu pokušao da bude veliki autoritet i zakačili smo se jednom prilikom gde sam ga ja zamolio da budemo ortaci. Tu smo postali prijatelji, nikako klasična relacija otac i sin. Njemu je bilo jako teško, nikada se nije ženio posle smrti moje majke. Ona mu je bila velika ljubav. Mada ne znam kako se upecala na njega, bila je mnogo lepa, a on je bio malo smešniji lik", počeo je Žika.
"Prve pare koje smo dobili kao kompozitori sa 'Dodirni mi kolena', to su bile ozbiljne pare. Zahvaljujući Bregoviću koji je promovisao tu muziku, počeli smo pristojno da živimo, jer je doprinosilo mnogo novca. Otac se vrati sa Instituta, vidi te pare, i zapita se da li je moguće. Sećam se fenomenalnog detalja, imali smo koncert u Banjaluci i posle smo završili na večeri u hotelu. Kraičkom oka sam video svog oca u publici, koji sedi... Snimim ga, jeo je neki gulaš za večeru, i zovem konobara i pošaljem flašu viskija, najbolje belo vino, puna kolica u dva reda na sprat i naravno tri jela, karađorđevu, ma svašta. On gleda i kaže 'Ovo nisam naručio'. Kada me video, zaplakao se onako kao dete, tada je shvatio da nije džabe krečio sa sinom kom je pomagao. Jako je voleo i mog prijatelja Radovana, kao drugog sina."
"Čudno je to bilo. Sad sam stariji, pa imam vremena da razmišljam. Sa 18 godina sam dobio pasoš, hteo sam da odem u Ameriku kod kuma, nakon smrti majke, da vidim kako je tamo. Otišao sam, ostao sam oko godinu dana, posmatrao sam tu Ameriku, kakav život oni vode... Bio sam polupan mladi čovek nakon smrti majke, to sam teško podneo. Dobio sam pismo od druga u Americi da pravimo bend u Beogradu. Amerika mi se nije dopala, viđao sam tamo klošare, beskućnike, ljude koji ih obilaze. Toliko hladna zemlja, hladni ljudi... Moj utisak sa 18 godina. Vratim se za Beograd i krenemo da pravimo bend."
"Snimili smo pesmu, na kraju snimanja u studio je ušla devojka sa bundom, nosila je flašu viskija... Takođe lik sa bundom i dredovima ulazi sa njom. Digla je noge na miksetu od pet hiljada maraka, ja sam pomislio da je direktorka radija ili Titova rođaka. Dok sam živ to neću zaboraviti, onako je drčno pitala 'Ko su ovi?', posle pita 'Ko je ova debela što peva? Mogla je malo brkove da obrije, i ko je pisao ovaj tekst?' Ja reko sad će da nas izbace... Prišla je do mene i rekla 'Gde živite?' Bili smo na Vračaru svi i ona kaže vas dvojica sutra u 11 dođite kod mene kući. Posle se ispostavilo da je sa njom došao čuveni Enco Lesić."
"Došli smo sutra u 11 kod nje, njen pokojni otac Ljubiša nas je dočekao, a ona je bila u pidžami. Tačno se videlo šta je večerala veče pre toga. Isflekana spavaćica je bila. Rekli su nam to je Marina Tucaković, znali smo da je već tada napravila velike hitove, koketirala je sa tekstovima za Olivera Mandića, Yu grupu. Rekla je 'Nešto mi se dopada kod vas i kod ove debele'. Dala nam je savet samo da dva meseca slušamo aktuelnu svetsku muziku i uz to probamo nešto svoje. Taj recept se na sreću primio kod nas dvojice. Tad je nastao prvi singl i prvi album 'Loše vesti'. Ona sipa sebi rakiju i zajedno radimo. Prosipala je rakiju po kauču i uvek kaže 'Biće para'. Posle trećeg polivanja shvatio sam da to radi namerno, radila je namerno i pare su došle."
"Ona šalje tekst, ja čitam - budalaština... 'Hej moja dušice, izbaci bubice iz te tvoje lepe lude male glavice... Ključ od kola, daj mi gajbu, napravi sendvič', apsolutno nenormalan tekst za to vreme. Odmah sam je nazvao i rekao da nećemo to pevati i da pošalje novi tekst. Rekao sam da je to suviše, bezveze i da se ne ljuti. Napala nas je i rekla da više ne dolazimo u Beograd i da joj se ne obraćamo. Mi smo ipak pristali i otpevali to. Šta god da je rekla bila je u pravu."
Zana je zbog nje i posle nje postala jedan ozbiljan brend kojim se ja ponosim...
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.