Dečak završio u bolnici nakon voća sa pijace: Stručnjaci za UNU upozoravaju na pesticide i objašnjavaju kako ih pravilno ukloniti
Stručnjaci za UNU upozoravaju na moguće rizike, objašnjavaju kako pravilno prati voće i povrće i otkrivaju zbog čega su deca posebno osetljiva na ostatke hemikalija u hran
Autor: Web UNA TV
22.06.2026. 20:00
Podeli:
Devetogodišnji dečak završio je u Institutu za majku i dete zbog jake alergijske reakcije, pošto je jeo voće kupljeno na pijaci koje je tretirano pesticidima.
Nažalost, on nije jedini, jer je još nekoliko dece zatražilo lekarsku pomoć pošto je jelo jagode, trešnje, ali i paradajz. I opet, krivci su pesticidi.
O opasnostima koje prete deci od hemijski tretiranog voća i povrća, ali i kontroli namirnica, govorili smo u emisiji "Podne" sa pedijatrom Sašom Milićevićem, profesorkom fizičke hemije Svetlanom Stanišić Drakulić i međunarodnim ekspertom za kvalitet hrane Ivanom Smajlovićem.
Savremena proizvodnja hrane gotovo je nemoguća bez upotrebe pesticida, kojih ima i u voću i povrću koje svakodnevno konzumiramo. Čak i nakon temeljnog pranja, oni ostaju na plodu i mogu ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje, posebno kod dece.
"Jako često se viđaju takve reakcije, koprivnjača i različite reakcije na koži, ali ne samo na koži već deca nekad tako reaguju oticanjem ušiju, kapaka, usana - takozvani angioedim. Nekad dobiju bronhospazam, otežano disanje do nekih najtežih reakcija tipa anafilaktičkog šoka što može čak i životno da bude ugroženo. Srećom to nije tako često, međutim stalno to viđamo i onda se uvek postavlja pitanje da li je sad to bila reakcija na recimo jagode ili je to bila reakcija na neki pesticid kojim su te jagode prskane. Oni ne samo da daju alergijske reakcije, nego daju različite toksične reakcije. Sve što dete i što mi unesemo to mora da prođe kroz jetru, kroz našu jadnu jetru koja mora sve to živo da obradi. Prolazi i kroz bubrege. Znači oštećujemo organizam na različite načine, ali šta da radimo", objašnjava za UNUpedijatar Milićević.
Kontrolu ostataka pesticida sprovode nadležne inspekcije i akreditovane laboratorije. Stručnjaci ipak smatraju da kontrola često izostaje i da je neujednačena provera proizvoda koji stižu do potrošača najveći problem.
"Ako pitate Ministarstvo poljoprivrede oni će reći da kontrola postoji i da je konstantna, ali kako se onda dešavaju sve loše stvari? Mislim da je za sve ove stvari zadužena fitosanitarna inspekcija koja bi trebalo da radi proveru kvaliteta i generalno ispravnost voća i povrća i generalno biljne proizvodnje. Na kom je to nivou u državi ja mogu moje lično mišljenje da iznesem da je to na nekom niskom nivou, da su te kontrole tako sporadične i pitanje je da li se uopšte i radi ta procena rizika. Znam da je prethodnih godina direkcija za Nacionalne referentne laboratorije radila procenu rizika, ali to su tako ad hok tačkasto otprilike i to nisu konstantne kontrole", kaže međunarodni ekspert za kvalitet hrane Ivan Smajlović i dodaje:
"Ono gde ja vidim najveći problem je u tome što je počeo taj novi sistem da se upotreba pesticida spusti direktno na nivo poljoprivrednika, odnosno seljaka. Da oni imaju pravo samostalno da vrše tretitanje zasada, i voćnjaka i povrtnjaka i generalno svih tih poljoprivrednih zasada. Potrebno je da prođu kroz kurs koji se organizuje od starne Poljoprivrednog fakulteta i drugih institucija kako bi mogli sami to da rade i tako se na neki način potencira to dronovsko tretiranje. Ako mene lično pitate iza toga stoji čist finansijski efekat da se prodaju dronovi".
Iako je pijaca mesto gde mnogi misle da se mogu kupiti zdrave namirnice, one otrovne ne mogu se prepoznati golim okom. Kupci rizik pokušavaju da umanje kupovinom namirnica od proverenih proizvođača i prodavaca, ali i temeljnim pranjem plodova.
"Prava alergija u smislu imunoloških reakcija postoji, međutim ređe se javlja i prva važna poruka jeste da pesticidi nisu jedna supstanca, dakle to je velika grupa jedinjenja koji obuhvataju i insekticide, herbicide, fungicide, akaricide i tako dalje, čak tu imamo i neke kućne insekticide, sredstva protiv komaraca na to takođe deca reaguju i njihovi efekti zavise od hemijske klase, zavise od doze, od načina izlaganja, dužine kontakta i od uzrasta deteta. Naime deca nisu samo mali odrasli, ona u odnosu na telesnu masu unose više vazduha, više vode, više hrane. Često puze, sede na podu, na travi, dodiruju zemlju, guraju ruke u usta i predmete u usta i imaju manju telesnu masu i time ista količina hemikalija za njih praktično znači veću dozu po kilogramu telesne mase", rekla je profesorka Stanišić Drakulić i dodala:
"Soda bikarbona od 12 do 15 minuta rastvora može dodatno da smanji neke površinske ostatke pesticida, što je pokazano. Međutim, to nije univerzalno rešenje za pesticide i ostale namirnice niti uklanja pesticide koji su prodrli dublje u koru ili u plod. Tako da najvažnije je zapravo gde nabavljamo", objašnjava za UNUprofesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić Drakulić.
Stručnjaci savetuju raznovrsnu ishranu, ali i umerenu konzumaciju voća i povrća, kako bi se smanjila eventualna izloženost ostacima pesticida.
Ukoliko se nakon konzumiranja hrane pojavi osip, otok ili neka druga tegoba, potrebno je što pre se javiti lekaru.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
