Kako naše telo reaguje na ljutu hranu: Neko je bolje podnosi, neko gore, a evo od čega zavisi

Znojenje, bolovi u stomaku, glavobolja su samo neke od nuspojava koje se mogu javiti kao rezultat konzumiranja začinjene hrane. Međutim, neki ljudi to bolje tolerišu i lako mogu uživati u ovom ukusu

Začinjena hrana, kao što su kari ili čili, verovatno neće izazvati ozbiljne probleme kod većine odraslih, ali je važno zapamtiti da su svi različiti kada je u pitanju ljutina. Prema Univerzitetu Stenford, neki ljudi mogu biti genetski predisponirani da imaju veću toleranciju na ljutinu jer imaju manje receptora za kapsaicin.

Međutim, neki pojedinci imaju jaču reakciju na manje količine začinjene hrane. Da biste saznali svoju toleranciju na začinjenu hranu, morate da vidite kako vaše telo reaguje na nju. Međutim, ako vam je ova hrana u prošlosti izazvala gorušicu ili neprijatne gastrointestinalne nuspojave, izbegavajte je.

Šta hranu čini ljutom i pikantnom?

Različita hemijska jedinjenja mogu uticati na ljutinu. Na primer, u namirnicama kao što su ren, vasabi ili senf nalazi se isparljivo jedinjenje izotiocijanat, zbog čega ove namirnice imaju prepoznatljiv oštar miris, a kada se pojedu, mnogi ljudi imaju osećaj kao da im se sinusi čiste. Kada govore o začinjenoj hrani, mnogi ljudi misle na toplotu koju osećaju kada je jedu, a ljutina dolazi od kapsaicina, hemijskog jedinjenja koje se nalazi u čili papričicama kao što je halapenjo paprika.

Kapsaicin izaziva osećaj pečenja u ustima i jeziku. Prema američkom Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, kada pojedete nešto začinjeno što sadrži kapsaicin, senzori šalju signal vašem mozgu da nešto gori i boli. Sličan odgovor može izazvati kapsaicin ako dođe u kontakt sa kožom, očima ili rukama.

Dobre strane začinjene hrane

Začinjena hrana je istorijski poznata po svojim zdravstvenim prednostima. Prema nekim istraživanjima, ljudi koji jedu začinjenu hranu skoro svaki dan imaju 14 odsto veće šanse da nadžive one koji jedu začinjenu hranu manje od jednom nedeljno.

Prema časopisu Frontiers in Oncologi, kapsaicin može da ublaži bol i ima antiinflamatorno dejstvo. Zbog toga je, prema klinici Mejo, kapsaicin često sastojak lekova protiv bolova i lekova protiv artritisa.

Začinjena hrana takođe može igrati ulogu u održavanju nižeg indeksa telesne mase, ubrzavanju metabolizma i poboljšanju mikrobioma creva, prema Klivlendskoj klinici. Meta-analiza objavljena u časopisu Nutrition Journal zaključila je da začinjena hrana može imati blagotvoran efekat na visok krvni pritisak.

Ali takođe su otkrili povezanost između ljudi sa najvišim nivoom konzumiranja začinjene hrane i povećanim nivoom LDL, ili "lošeg" holesterola, kao i povećane šanse za gojaznost. Veliki deo istraživanja o kapsaicinu i telesnoj težini pokazuje vezu, ali ne i uzrok i posledicu, tako da je potrebno više istraživanja.