Tačna mera za kiseljenje kupusa: Iskusne domaćice uvek prate ovo pravilo kako kupus ne bi omekšao

Sezona pripreme zimnice u punom je jeku, a mnogi ovih dana pripremaju i kiseli kupus. Iako je reč o naizgled jednostavnom postupku, krajnji rezultat uveliko zavisi od nekoliko ključnih detalja.

Pogrešna količina soli, previsoka temperatura ili nepravilno čuvanje tokom fermentacije mogu dovesti do toga da kupus omekša ili se potpuno pokvari.

Svinjska butkica punjena kiselim kupusom: Lepi se za prste

Koliko soli treba za kiseli kupus?

Kod kiseljenja ribanog kupusa preporučuje se oko 20 grama soli na svaki kilogram očišćenog i izrendanog kupusa, odnosno tačno dva posto njegove težine. To znači da će vam za dva kilograma biti potrebno 40 grama soli, za tri kilograma 60 grama, dok je za pet kilograma mera 100 grama.

Ako pripremate 10 kilograma kupusa, biće vam potrebno približno 200 grama soli.

So nije važna samo zbog ukusa. Ona pomaže da se stvore idealni uslovi za razvoj bakterija mlečne kiseline koje zapravo omogućavaju fermentaciju. Ako je ima premalo, drastično se povećava rizik od kvarenja, dok prevelika količina može znatno usporiti proces i učiniti kupus preslanim.

Zašto kupus mora biti potpuno potopljen?

Pre kiseljenja potrebno je ukloniti sve oštećene listove i tvrde delove glavice, a zatim kupus sitno narezati. Izrendani kupus se zatim pomeša sa solju i lagano gnječi rukama sve dok ne počne da otpušta sopstveni sok. Potom se prebacuje u čistu posudu i dobro pritiska kako bi se uklonili svi vazdušni džepovi.

Izuzetno je važno da kupus ostane potpuno prekriven tečnošću, jer delovi koji su izloženi vazduhu brzo postaju podloga za razvoj buđi. 

U tome od velike pomoći može biti namenski teg za fermentaciju. Ukoliko kupus ne otpusti dovoljno prirodnog soka, obavezno je dodati salamuru odgovarajuće koncentracije, a nikako običnu vodu.

Tulumbe ovako ispadnu savršeno slatke i upiju sav sirup: Hrskave spolja, sočne iznutra

Na šta još treba obratiti pažnju?

Na uspeh kiseljenja u velikoj meri utiče i temperatura prostorije. Za sam početak fermentacije najpogodnija je temperatura od približno 18 do 22 °C. Ako je prostorija pretopla, kupus može prebrzo fermentisati i potpuno izgubiti svoju čvrstoću, dok će se na preniskoj temperaturi ceo proces znatno usporiti. 

Nakon što fermentacija uspešno započne, kupus se slobodno može premestiti na znatno hladnije mesto.

Mešana crvena salata: Pikantna i kisela zimnica koja ide uz sva jela

Jednako je važna i besprekorna čistoća kompletnog pribora. Posude, poklopce i tegove treba temeljno oprati pre upotrebe kako bi se rizik od razvoja neželjenih mikroorganizama sveo na minimum.

Tokom prvih dana sasvim je normalno da se pojave mehurići i prepoznatljiv kiselkast miris, što je siguran znak da je fermentacija počela. Takođe, treba voditi računa i o redovnom oslobađanju gasova, posebno ako se kupus kiseli u staklenim teglama. U tom slučaju, najbolje je koristiti poklopce namenjene fermentaciji koji sami omogućavaju nesmetan izlazak gasova.

Uz odgovarajuću količinu soli, čistu posudu i pravilnu temperaturu, najvažnije je redovno proveravati da li kupus ostaje potopljen. Upravo ovi sitni detalji čine ključnu razliku između ukusne zimnice i neuspelog kiseljenja.

Bela keks torta za sve svečane prilike: Nikad jednostavnija, a ukus kao da ste se trudili satima

Grčka krempita: Zbog jednog trika je i kremasta i hrskava - topi se u ustima