Misterija je konačno rešena: Otkriveno kada se ulje sipa u hladan, a kada u vruć tiganj

Priprema hrane u tiganju deluje kao jedan od najjednostavnijih kuhinjskih zadataka, ali upravo sitnice često odlučuju da li će meso dobiti hrskavu koricu, povrće ostati ukusno, a riba se ispeći bez lepljenja.

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li tiganj prvo treba zagrejati ili u njega odmah sipati ulje. Odgovor zavisi od vrste posuđa i hrane koju pripremate, a pogrešan redosled može uticati i na ukus jela i na trajnost tiganja.

Siguran znak da su zrele za veš mašinu: Ako na prozorima primetite ove detalje, vreme je za pranje zavesa

Kad prvo treba zagrejati tiganj?

Ako koristite tiganj od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa, uobičajena preporuka je da ga najpre postepeno zagrejete na srednjoj temperaturi, a zatim dodate ulje. Sačekajte nekoliko trenutaka dok ulje ne postane ređe i ne počne blago da svetluca, pa tek onda spustite meso, ribu ili povrće.

Ovakav redosled pomaže da namirnice dobiju lepo zapečenu, rumenu koricu i smanjuje mogućnost lepljenja za površinu. Ipak, važno je da ne preterate sa zagrevanjem. Ako ulje počne da se dimi, temperatura je previsoka za mnoge uobičajene načine pripreme. Smanjite vatru i, ako je potrebno, kratko sklonite tiganj sa ringle.

Slanina i masnije meso idu u hladan tiganj

Postoje namirnice kod kojih je bolji drugačiji pristup. Slaninu i masnije komade mesa bolje je staviti u hladan tiganj, a zatim postepeno zagrevati. Na taj način masnoća polako izlazi iz namirnice, dok koža ili površina mesa mogu ravnomernije da se zapeku.

Sličan postupak može pomoći i kada pripremate beli luk, začinsko bilje ili pojedine začine koje želite lagano da zagrejete u ulju. Ako ih stavite u vruć tiganj, naročito na jakoj vatri, mogu brzo da izgore i dobiju gorak ukus koji će se preneti na celo jelo.

Nelepljivi tiganj ne treba dugo zagrevati prazan

Kod tiganja sa nelepljivim premazom važi posebno pravilo: nemojte ga dugo ostavljati praznog na ringli, naročito na visokoj temperaturi. Bolje je da dodate malo ulja dok je tiganj hladan ili tek blago zagrejan, a zatim nastavite pripremu na niskoj do srednjoj temperaturi.

Prekomerno zagrevanje praznog tiganja može da ošteti nelepljivi premaz, skrati mu vek trajanja i, u zavisnosti od vrste premaza i temperature, dovede do oslobađanja štetnih isparenja. Zbog toga je najbolje da se pridržavate uputstva proizvođača i izbegavate nepotrebno zagrevanje posude bez hrane.

Ne perite piletinu: Voda ne uništava bakterije, već ih raznosi po celoj kuhinji

Za hrskavu koricu namirnice moraju da budu suve

Čak i kada pravilno zagrejete tiganj i dodate ulje u odgovarajućem trenutku, rezultat može izostati ako su namirnice previše vlažne. Meso, ribu i povrće zato pre pečenja osušite papirnim ubrusom. Naime, višak vlage stvara paru i otežava stvaranje zapečene korice.

Važno je i da ne pretrpavate tiganj. Kad odjednom dodate previše hrane, temperatura posude opada, a namirnice počinju da ispuštaju tečnost i kuvaju se umesto da se ravnomerno zapeku. Mnogo bolji rezultat dobićete ako ih pripremate u nekoliko manjih tura.

Maslac dodajte pred kraj pripreme

Ako želite da jelu date bogatiju aromu, maslac dodajte kada su namirnice već dobro zapečene ili pred sam kraj pripreme. Pošto mlečne čvrste materije u maslacu lako tamne i zagore na visokim temperaturama, njegovo kasnije dodavanje pomaže da sačuvate prijatan ukus.

Najvažnije pravilo je da način zagrevanja prilagodite tiganju i namirnicama. Kod nerđajućeg čelika i livenog gvožđa često se prvo zagreva posuda, a zatim dodaje ulje. Kod nelepljivih tiganja ulje je bolje dodati ranije, dok se slanina i masnije meso mogu pripremati od hladnog početka. Kad uz to vodite računa o temperaturi, suvoći namirnica i količini hrane u tiganju, mnogo lakše ćete postići dobar rezultat i sačuvati posuđe.

Isprobala je brojne metode pa otkrila trik za sušenje veša kad pada kiša: "Suvo je za dva sata"

Zagrevanje bez pare i lagani pritisak: Detaljan vodič za uklanjanje tvrdokorne prljavštine sa pegle