Šta stvari koje godinama čuvamo "za svaki slučaj" govore o našim skrivenim strahovima?

Negde u ormaru stoji jakna koju niste obukli ni jednom u poslednjih sedam godina. Na polici stoji prašnjavi blender koji ste kupili jer ste bili sigurni da ćete jesti zdravije. U kutiji u hodniku leži kabl od telefona koji više ne postoji, poklon koji vam se nije dopao ali se niste usuđivali da ga bacite, i još desetak sitnica bez ikakvog jasnog razloga zašto su i dalje tu.

Promena koju drugi primećuju, a mogla bi da bude rani znak demencije

Nije to nered, to je priča

Psiholozi koji se bave ponašanjem potrošača odavno su primetili da između čoveka i njegovih stvari postoji odnos koji ide daleko ispod površine. Nije reč o neurednosti ni lenjosti. Reč je o nečemu što istraživači nazivaju "endowment efekat", pojava u kojoj ljudi često pridaju veću vrednost predmetima koje poseduju, bez obzira na njihovu stvarnu korisnost ili učestalost upotrebe u svakodnevnom životu. Jednostavnije rečeno: čim nešto postane vaše, postaje vrednije.

Ovaj mehanizam nije slučajan. Moguće je da je sklonost ka zadržavanju resursa imala adaptivnu vrednost u uslovima oskudice, ali savremeno gomilanje stvari ima mnogo različitih uzroka. Problem je što taj isti mehanizam danas, u svetu prepunom robe i supermarketa na svakom ćošku, i dalje radi punom parom i gomila blendere, jakne i kablove koje verovatno nikada nije trebalo ni kupiti.

"Moraš da ubiješ decu, pa sebe": Sve o poremećaju od kojeg pati Lindzi Klensi

Strah koji ne izgleda kao strah

Postoji posebna vrsta strahova koje je teško prepoznati jer ne dolaze kao uzbuđenje ili panika. Dolaze tiho, prerušeni u logiku: "Možda mi zatreba." "Šteta baciti, još uvek radi." "Ko zna šta će biti."

To je strah od nestašice. I za mnoge ljude nije apstraktan, nego duboko ukorenjen u detinjstvu i ranim iskustvima. Deca koja su odrasla u domaćinstvima gde se pažljivo merilo šta se troši, često postanu odrasli koji ne mogu da bace olovku bez gume, iako imaju fioku punu olovaka. Nije to o olovci. Takvo ponašanje može biti povezano sa obrascima i navikama usvojenim tokom odrastanja.

Zašto deca sa ADHD-om teže sklapaju prijateljstva: Sedam načina na koje roditelji mogu da im pomognu

Ali čak i oni koji su odrasli bez ikakve materijalne oskudice nose ovaj strah u nekoj formi. Svet im nudi dovoljno razloga za njega. Ekonomske krize, neizvesnost posla, nepredvidivi troškovi zdravlja. Mentalitet "za svaki slučaj" ne mora biti naučen u siromašnoj kući. Može biti odgovor na svet koji se čini nestabilnim bez obzira na to koliko se pripremate.

Zašto se identifikujemo sa stvarima koje imamo

Zamislite da nekome dajete majicu sa kojom ste prošli kroz nešto važno, recimo ispit koji ste polagali mesecima, ili putovanje koje vam je promenilo perspektivu. Čak i ako ta majica izgleda izlizano i ne biste je nosili ni do prodavnice, kada biste je dali nekome drugom, mogli biste imati osećaj kao da dajete deo sebe.

Takvi predmeti mogu biti povezani sa osećajem ličnog identiteta i sećanjima na važne događaje. Stvari koje su bile prisutne tokom važnih trenutaka postaju emocionalni čvorovi. Čuvate ih jer su dokaz da se nešto zaista desilo, da ste zaista bili neko ko je to iskusio, da prošlost nije izmišljotina.

Znakovi da posao počinje da narušava vaše zdravlje: Postavite sebi jedno pitanje

Beba koja je naučila da hoda u tim patikama. Sat koji vam je poklonila baka pre nego što je umrla. Beležnica s prvim idejama za projekat koji vam je promenio karijeru. Ove stvari nisu puke stvari. One su sidra u vremenu i osećanjima koje više ne možete drugačije da dotaknete.

Osećaj kontrole u nesigurnom svetu

Gomilanje ponekad funkcioniše kao pokušaj uspostavljanja kontrole u situacijama u kojima se osećamo bespomoćno. Ako ne možete da kontrolišete posao, odnose ili zdravlje, možete bar da odlučite šta ćete zadržati. Ako je spoljašnji svet nepredvidiv, barem je vaš dom mesto gde sve ima svoju kutiju, svoju policu, svoju svrhu koja čeka da dođe pravo vreme.

Ovo je posebno vidljivo u periodima stresa ili životnih tranzicija. Preseljenja, razvodi, gubitak posla, bolesti, sve to može pokrenuti nemoć da se stvari odbace. Mnogi se ljudi tokom velikih promena u životu vraćaju starim predmetima za koje se godinama nisu setili, jer im u trenucima haosa vraćaju osećaj da postoji nešto stabilno i poznato.

Kako prepoznati narcisa u vezi? Deset sigurnih znakova za uzbunu

Krivica koja skuplja prašinu

Iskreno: koliko stvari imate koje niste odbacili zbog krivice, a ne zbog korisnosti?

Džemper koji vam je tetka pletala mesecima. Slika od prijatelja koji više nije vaš prijatelj. Knjige koje su vam poklonili sa iskrenom pažnjom, a koje nikad niste otvorili. Sve ovo sedi u vašem domu ne zato što vam treba, nego zato što ih se osloboditi znači nekako potvrditi da je veza, pažnja ili trud bili uzaludni.

Krivica je posebno podmukao razlog za čuvanje stvari jer se prezentuje kao lojalnost i zahvalnost, a u stvarnosti vas opterećuje prostorom i energijom. Vredan poklon ne postaje manje vredan kada ga neko drugi koristi umesto vas. Lojalnost prema osobi i lojalnost prema predmetu koji vam je dala nisu isto, ali ih je lako pobrkati naročito kada je u pitanju neko blizak ili odnos koji je bio intenzivan.

Vaš mozak traži predah: Jednostavna navika na poslu smanjuje mentalni umor i popravlja raspoloženje

Kada "za svaki slučaj" postane način života

Na jednom kraju spektra nalaze se oni koji pažljivo čuvaju nekoliko predmeta koji imaju stvarnu emocionalnu vrednost. Na drugom kraju je gomilanje koje izlazi van kontrole. Izraženo nagomilavanje stvari može biti povezano sa različitim psihološkim teškoćama i javlja se i kod osoba sa poremećajem gomilanja. Između ta dva ekstrema živi većina nas, u sivoj zoni navika koje ne preispitujemo dovoljno.

Razlika između sentimentalnog čuvanja i opterećujućeg nagomilavanja nije uvek jasna. Jedan od pokazatelja je odgovor na pitanje: kada pomislite da se oslobodite neke stvari, da li se javlja osećaj rasterećenja ili panike? Ako takve situacije izazivaju izraženu nelagodu ili strah, vredi obratiti pažnju na taj obrazac.

Šta se dešava kada počnete da čistite

Oni koji su prošli kroz ozbiljnu reorganizaciju životnog prostora uglavnom opisuju iskustvo kao nešto više od fizičkog posla. Mnogi kažu da im je lakše da misle, da su manje opterećeni, da se brže donose odluke.

Kognitivno opterećenje koje dolazi od vizuelnog nereda dokumentovano je u istraživanjima koja se bave pažnjom i radnom memorijom. Previše stimulusa u vidnom polju doslovno troši mentalne resurse koji bi mogli biti iskorišćeni negde drugde. Uklanjanje viška stvari može olakšati organizaciju prostora i smanjiti vizuelne distrakcije.

Svaki predmet koji nosi nedovršenu priču ili nemoguću obavezu, recimo "jednog dana ću početi da trčim i te patike će biti savršene", zauzima mesto ne samo u prostoru nego i u mislima. Rešiti se takve stvari nije gubitak. To je zatvaranje poglavlja za koje ste odavno znali da nema nastavka.

Visokofunkcionalna depresija: Kada trka kroz život dovode do sloma

Kako se nositi s tim

Nema jednog pravila koje valja za sve. Ali postoji jedno pitanje koje može biti koristan orijentir: da li ova stvar služi životu koji zaista živim, ili životu koji se nadam da ću jednog dana živeti?

Ako čuvate stvari za neku buduću verziju sebe koja je organizovana, vitka, koja kuva svake nedelje i ide u teretanu svakoga jutra, možda je vreme da se suočite s tim da osoba kojoj su te stvari zaista potrebne nije neka zamišljena buduća verzija, nego vi, kakvi jeste danas.

Materijalne stvari nisu loše. Nostalgija nije bolest. Oprez nije glupost. Ali kada strahovi govore glasnije od stvarnih potreba, gomilanje postaje teret koji se lako pogrešno prepozna kao udobnost i predostrožnost.

Ono što čuvate može biti povezano sa vašim potrebama, iskustvima i emocijama. Šta ćete s tim znanjem, to je već potpuno drugačija priča.

Nova istraživanja: Nema dokaza da marihuana leči anksioznost i depresiju