Lana otišla da radi u Nemačkoj, pa se šokirala: Umesto razgovora za posao, sačekalo je ovo

Amerikanka Lana, koja trenutno živi u Nemačkoj, dobila je posao sa nepunim radnim vremenom i ostala šokirana pravima i pogodnostima koje su joj zagarantovane.

U Sjedinjenim Američkim Državama radnici na takvim poslovima tradicionalno imaju malo ili nimalo prava, pa je pretpostavila da će slično biti i u Evropi. Međutim, uslovi koje je dobila naterali su je da preispita sve ono u šta je kao Amerikanka odrasla verujući. Lana je ispričala kako je pronašla posao baristkinje na 20 sati nedeljno kako bi zaradila nešto dodatno. Već je sam proces zapošljavanja bio potpuno drugačiji od onoga na šta je navikla. Umesto klasičnog razgovora za posao, šef joj je rekao da će imati "probni dan". 

Azijatkinja se preselila u Beograd: Jedva se navikla na stvari koje su kod nas normalne

To joj je predstavljeno kao prilika da i sama vidi odgovara li joj posao, a ne samo kao način da poslodavac proceni njene veštine. Iako posao baristkinje nije visoko specijalizovan, američko tržište rada postalo je toliko konkurentno da su čak i ljudi sa impresivnim biografijama navikli na odbijenice za početničke pozicije, pa je Lanino iskustvo bilo pravo osveženje.

Amerikanci tek sada otkrili piće koje Srbi piju decenijama: "Nema žurke na kojoj se nije pio"

Godišnji odmor i zdravstveno osiguranje

Prvo pitanje koje su joj postavili prilikom potpisivanja ugovora bilo je nešto što u SAD-u mnogima nije opcija ni nakon nekoliko meseci rada: "Kada želite da iskoristite dane godišnjeg odmora ove godine?" Ostala je zapanjena kad je saznala da ima pravo na šest nedelja plaćenog godišnjeg odmora, što je u SAD-u gotovo nezamislivo. Za poređenje, Biro za statistiku rada navodi da većina američkih radnika sa punim radnim vremenom nakon godinu dana rada dobije u proseku 11 dana godišnjeg odmora.

"Ali ono što me je danas slomilo", rekla je, "Bio je imejl od šefa u kojem mi javlja da ne samo da imam pristup javnom zdravstvenom sistemu, nego sam u obavezi da ga koristim."

Za 80 evra mesečno Lana može da "poseti gotovo svakog lekara kojeg želi, pod uslovom da ima slobodan termin, besplatno ili uz vrlo malu naknadu". Jedini uslov za korišćenje nemačkog javnog zdravstvenog osiguranja, objasnila je, jeste mesečna zarada od najmanje 600 evra.

Bizarne Uskršnje tradicije: Norvežani gledaju krimiće, Šveđani glume veštice, a u Francuskoj "lete zvona"

"Navikla sam da posao sa nepunim radnim vremenom ne donosi ništa. Navikla sam da javno zdravstvo zapravo ni ne postoji", rekla je. U SAD-u je najbliži ekvivalent Medikejd (Medicaid), program namenjen građanima sa niskim primanjima koji moraju da zadovolje stroge imovinske cenzuse. Na primer, savezna granica siromaštva trenutno je postavljena na 15.650 dolara godišnje.

Ako se Amerikanac ne kvalifikuje za Medikejd i nema zdravstveno osiguranje preko poslodavca, jedina opcija je plaćanje osiguranja preko programa "Afordabl Ker Akt" (Affordable Care Act), što u proseku košta oko 540 dolara mesečno. Čak i uz takvu polisu, osiguranje ne pokriva sve medicinske troškove pa pacijentima ostaju dodatni računi za plaćanje.

Napušteni vijadukt usred divljine: Kako je ambiciozan projekat završio kao turistička atrakcija?

Poruka Amerikancima

Iskustvo u Nemačkoj podstaklo je Lanu na razmišljanje. Kaže da se oseća "toliko ljuto i tužno što su nas naša vlada, društvo i mediji ubedili da je način na koji živimo normalan".

U jednoj objavi dodala je: "Ne razumem kako toliko Amerikanaca može da prihvata potpunu katastrofu od sistema koji nam je nametnut. Sve vam je u redu dokle god vam je život malo udobniji nego onima oko vas, iako ni takav život nije primeran jer ni ne znate šta je statistički dobar kvalitet života. Samo mislite da je vaš dobar jer za drugo niste ni čuli. Srećno vam bilo sa onim godišnjim participacijama od pet hiljada dolara da biste mogli sebi da priuštite preskupi lek koji u inostranstvu bez osiguranja košta 10 evra, a sve zato što mislite da je socijalizam nešto loše."

Velika zabluda iz marketa: "Bez dodatog šećera" ne znači ono što mislite