Sujeverje staro vekovima: Zbog čega kišobran u zatvorenom prostoru donosi nesreću?

Mnogi i danas izbegavaju da otvore kišobran u kući, verujući da to donosi nesreću. Ova obična, naizgled bezazlena radnja krije daleku istorijsku priču i korene u verovanjima koja sežu hiljadama godina unazad.

Sve je počelo u vreme drevnih Egipćana. Naime, prva upotreba kišobrana nije imala veze sa kišom - jer je on izmišljen da štiti od jakog sunca. Upravo tu činjenicu povezuju sa starim sujeverjem, koje je vremenom preživelo i opstalo u obliku verovanja da otvaranje kišobrana u zatvorenom prostoru može prizvati nesreću.

Sve oči uprte u njih: U Londonu održana tradicionalna biciklijada Deda Mrazova

Pošto su Egipćani poštovali i bojali se boga Ra, smatrali su da otvaranje kišobrana u zatvorenom, gde nije bilo potrebe jer, nije bilo direktnog sunca, predstavlja uvredu bogu. Tako je verovanje staro više od 2.000 godina opstalo do modernih vremena.

Još jedno sujeverje nastalo pre mnogo vekova je izbegavanje prolaska ispod merdevina. Objašnjenje je, u ovom slučaju, neobično, jer su dva potpuno različita razloga pojačala verovanje da je najbolje to izbegavati.

Šta se dešava u mozgu? Otkriveno zašto nas "proganjaju" određene pesme

Merdevine naslonjene na zid stvaraju trougao, sveti simbol i za stare Egipćane i za hrišćane, za koje predstavlja Trojstvo. Prolazak ispod njih smatrao se uvredom, koja potencijalno povlači božanski gnev.

U srednjem veku, ovo verovanje je ojačano iz sasvim drugih razloga: kada bi osvajači pokušali da osvoje palatu ili kulu koristeći merdevine, branici bi često bacali ključalo ulje ili smolu, koristeći nesigurnu ravnotežu. To je prouzrokovalo bezbroj povreda i trajnih oštećenja, pojačavajući verovanje da su merdevine nekako opasne.

Retka figurica iz Kinder jajeta postala kolekcionarski hit: Preprodaje se putem oglasa

"Sve u 16": Da li znate pravo poreklo ovog popularnog izraza?