Sve što treba da znate o putovanju avionom: Kako toalet i wi-fi funkcionišu na 12.000 metara

Kako se konektovati na internet dok letite avionom pri brzini većoj od 800 kilometara na sat? Kako se kuva i pripremaju topli napici na velikoj nadmorskoj visini? Kako funkcioniše avionski toalet na visini od 12.000 metara?

Ovo su stvari o kojima avionski putnici retko razmišljaju, ali koje su svakodnevne na avionu. Što je svaka od njih učestalija, to ju je teže izvesti u vazduhu. Al St. Germain, konsultant u avioindustriji koji je radio za aviokompanije među kojima su američki Delta i United, ukazao je da je prilično izvanredno kada se počne otkrivati kako funkcionišu različiti segmenti aviona.

"Kada sagledate skoro sve što se nalazi u avionu, shvatite koliko je toga potrebno iz inženjerske perspektive, čak i za dobijanje obroka. Sve je duplo teže u avionu nego na tlu", napomenuo je.

Toalet

Upotreba vode za ispiranje avionskog toaleta je zabranjena zbog toga što je težina letelice ograničena. Umjesto toga se koristi vazduh. Naime, za ispiranje se koristi diferencijalni vazdušni pritisak koji je Džejms Kemper patentirao 1975. godine. Spremnici za fekalije iz toaleta obično se nalaze u zadnjem delu aviona, a ponekad i u prednjem delu aviona.

Stjuardesa otkriva: Tri tajne o letenju avionom koje vam niko neće reći

Kada se pritisne dugme za ispiranje, otvara se ventil koji je na dnu WC šolje, povezujući ga sa cevi koja se nalazi ispod šolje. Spomenuta cev i spremnik za fekalije su pod pritiskom, što znači da prilikom otvaranja ventila nastaje vakuum koji povlači ono što je u šolji.

"To je poput vašeg usisivača. Kada pritisnete dugme, ventil se otvori. Čim se ventil otvori, onda povlači sve ono što je u šolji", ukazao je britanski avioinženjer Najdžel Džons.

Prema njegovim rečima, efekat vakuuma neprekidno postoji dok avion leti, ali se ne čuje dok se ventil ne otvori. Međutim, kada je avion na tlu, diferencijalni pritisak ne postoji, što znači da ispiranje šolje pokreće pumpa koja stvara vakuum u spremniku. Kako avion poleće, diferencijalni pritisak raste, vakuum se prirodno stvara i zaustavlja se rad pumpe.

Džons je napomenuo da su WC šolje obložene teflonom, što znači da za njih ništa ne prijanja jer diferencijalni pritisak vrlo brzo sve povlači. 

Naravno, spremnike napunjene fekalijama treba isprazniti, a pražnjenje sledi nakon sletanja aviona. 

Plavi led

Plavi led je naziv za slučajna ispuštanja otpadnih voda iz aviona. Džons je naglasio da nikada nije bilo namernih ispuštanja otpadnih voda. Ali, kada se desi curenje u ispusnoj cevi, svaka tečnost koja izlazi iz spremnika se automatski smrzava jer su temperature vazduha znatno ispod nula stepeni celzijusovih.

Topli obroci

Neki su nezadovoljni tim koliko je potrebno da dobiju topli obrok u avionu. Međutim, treba imati na umu da se ti obroci pripremaju u metalnoj cevi - avionu koji se kreće na visini od 12.000 metara. Priprema obroka u avionu je složen proces sa strogim higijenskim propisima.

Obroke pripremaju ugostiteljske kompanije koje obično posluju na aerodromima, i to pre nego što se dopreme u avion. To deluje jednostavno sve do trenutka kada je potrebno zagrejati svu tu hranu. Pritom, hrana za duge letove se često zamrzava.

"Avionu je potrebna sva snaga motora kako bi poleteo. Zbog toga se rerne ne uključuju. Kada avion dostigne određenu visinu, onda se rerne mogu uključiti", objasnio je Jones.

Rashladni uređaji su na drugom strujom krugu tako da se nikada ne isključuju. U suprotnom, to bi bio recept za trovanje hranom.

Zahtev da se ograniči cena najjeftinije avio-karte: Da li letenje za 20 evra postaje prošlost

Topli napici

Da li vam je ikada sajetovano da ne pijete čaj ili kafu dok ste u avionu? No, pitanje je koliko je taj savet ispravan. Naime, voda u avionu za pripremu toplih napitaka nije flaširana, već je reč o vodi iz rezervoara, a koja se koristi za celu letelicu - od toaleta do kuhinje.

Džons je istakao da se za pripremu čaja ili kafe koristi voda koja se zagrejava do tačke na kojoj se ubijaju sve bakterije. 

Wi-Fi konekcija

Mnogi pristup internetu uzimaju zdravo za gotovo. ALI, koliko je lako održati internetsku vezu dok se putuje u vazduhu pri brzini od 800 kilometara na sat?

"Reč je o prilično jednostavnoj tehnologiji. Na vrhu aviona je antena koja je uvek konektovana sa satelitima koji su u položaju geostacionarnog luka", objasnio je Don Bučan, direktor kompanije Viasat koja omogućava Wi-Fi internet na skoro 10.000 letova dnevno.

Ali  to jednostavno ima inženjersku pozadinu. Avioni s Viasatovim Wi-Fiom primaju signale od satelita koji su 36.000 kilometara iznad Zemlje, a koji se nalaze duž ekvatora. Da bi sateliti bili u geostacionarnom luku ili orbiti potrebno je između jedan mesec i pola godine. Kada su sateliti u geostacionarnom luku, njima se može obuhvatiti trećina Zemlje. Primera radi, kada biste leteli oko svijeta bila bi vam dovoljna tri satelita, a Viasat ih ima 18.

Wi-Fi konekcija ne ometa važnu komunikaciju u avionu, a mogu je koristiti i piloti. I dok Wi-Fi konekcija danas deluje kao nešto što se podrazumeva, ona postoji poslednjih 20 godina, a započela je s iPhoneom kao uređajem za koji Bučman konstatovao da je promenio sve.

Miris u avionu "Aljaska erlajnsa" naterao pilote da spuste avion sa 10.000 metara

Svež vazduh na 12.000 metara

Dotok svežeg vazduha u avionima je još jedno od ključnih pitanja. Naime, u avionima se koriste HEPA filteri, a HEPA je akronim od engleskih reči, tj. skraćenica za "visoko efikasno zadržavanje čestica". Osim što su standard u avionima, ovi filteri su standard i u operacionim salama.

Prema podacima američke Agencije za zaštitu okolne (EPA), ovi filteri mogu ukloniti najmanje 99,7 posto prašine, polena, plesni, bakterija i sve ostale čestice u vazduhu veličine 0,3 mikrona.

Svaka avionska kabina funkcioniše na drugačijem sistemu, što znači da je moguće sniziti temperaturu u poslovnoj klasi, a povisiti u ekonomskoj klasi ili obratno. Ceo sistem je osmišljen da putnicima bude što ugodnije, piše CNN.