Alarmantni rezultati analize: Skok rizika od moždanog udara za 79 odsto između 6 ujutru i podneva

Velika metaanaliza koja je obuhvatila podatke gotovo 12.000 odraslih osoba pokazala je da je rizik od doživljavanja moždanog udara drastično povišen u ranim jutarnjim časovima. 

Prema zvaničnim rezultatima ovog opsežnog istraživanja, u periodu između 6 i 12 časova ujutru verovatnoća za fatalni ishod ili trajna oštećenja bila je za čak 79 odsto veća nego tokom preostalih 18 sati dana, piše Washington Post.

Protein koji čuva zglobove i briše godine: Spisak hrane koja prirodno sadrži najviše kolagena

Ovaj zabrinjavajući skok zabeležen je kod ishemijskih i hemoragijskih moždanih udara, ali i kod prolaznih ishemijskih napada (TIA), čiji simptomi obično nestaju unutar nekoliko minuta ili sati.

Sličan i gotovo identičan obrazac uočen je i kod srčanih udara. Jedna prateća analiza pokazala je da je rizik od infarkta za oko 40 odsto veći u istom vremenskom prozoru – od 6 sati ujutru do podneva. Razlog za ove crne statistike delom se krije u krupnim biološkim promenama koje se u organizmu dešavaju tokom samog procesa buđenja i ustajanja iz kreveta.

Šta se dešava u telu dok se budimo?

Tokom noći i sna, krvni pritisak prirodno opada, ali pred jutro počinje naglo da raste. Istovremeno, u telu se smanjuje nivo melatonina (hormona koji reguliše san), dok rapidno skače nivo kortizola, hormona koji je direktno povezan sa reakcijom na stres. Krvni pritisak dobija dodatno ubrzanje onog trenutka kada osoba otvori oči i ustane na noge.

Ove jutarnje promene ne odnose se isključivo na skok pritiska. U ovom delu dana menja se i aktivnost trombocita (krvnih pločica zaduženih za zgrušavanje krvi), a pojačava se i dejstvo specifičnih mehanizama koji usporavaju prirodnu razgradnju formiranih krvnih ugrušaka. Svi ovi faktori zajedno stvaraju opasne okolnosti za kardiovaskularni sistem.

Simptomi koje nikada ne smete ignorisati

Moždani udar nastaje usled začepljenja krvnog suda u mozgu ili njegovog pucanja koje dovodi do izlivanja krvi. U oba slučaja posledice mogu biti razorne jer moždane ćelije, ostavši bez kiseonika, počinju ubrzano da propadaju.

Najprepoznatljiviji znaci su:

• Iznenadna slabost, oduzetost ili utrnulost jedne strane tela.
• Vidno spušten ugao usana i nemogućnost normalnog smejanja.
• Otežan, nerazgovetan ili potpuno nerazumljiv govor.

Nagli gubitak vida na jednom oku, pojava duplih slika, iznenadna vrtoglavica ili gubitak ravnoteže i stabilnosti pri hodu.

Ove tegobe se javljaju preko noći ili trenutno i nikada ne treba čekati da prođu sami od sebe, niti ih smete pripisivati hroničnom umoru, lošem vremenu ili lošem snu. Ukoliko uočite bilo koji od ovih znakova kod sebe ili osobe u vašoj okolini, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć na broj 194. Izuzetno je važno da zabeležite tačno vreme kada su se simptomi pojavili, jer je to presudan podatak za dalji tok lečenja.

Osobe sa dijabetesom i konzumacija piva: Četiri ključna pravila za bezbedno uživanje u napitku

Svaki minut je važan: Kako izgleda lečenje?

U bolnici se odmah radi hitno snimanje mozga, najčešće skenerom (CT), kako bi lekari utvrdili da li je reč o ugrušku ili krvarenju.

Ukoliko se radi o ishemijskom udaru (izazvanom ugruškom), jedna od primarnih metoda je tromboliza – primena leka koji razbija ugrušak. Ova terapija je najefikasnija ako se primeni unutar četiri i po sata od početka prvih simptoma. Druga opcija je mehanička trombektomija, odnosno zahvat kojim lekari hirurški, uz pomoć posebnog katetera, izvlače ugrušak iz krvnog suda, što je kod određenih pacijenata izvodljivo i do 24 sata od momenta kada su poslednji put bili dobro.

Ovo je od ogromnog značaja za pacijente koji se probude sa već razvijenim simptomima moždanog udara. Zato je lekarima uvek važno reći kada je osoba otišla na spavanje u svesnom i dobrom stanju.

Kako smanjiti rizik i kada piti lekove?

Hronično visoki krvni pritisak je dokazano najvažniji faktor rizika. Zato je redovna kontrola i pridržavanje terapije osnova prevencije.

Dva velika svetska istraživanja, britansko TIME i kanadsko BedMed, rešila su večitu dilemu oko toga da li je lekove za pritisak bolje uzimati ujutru ili uveče. Rezultati su pokazali da uzimanje terapije pre odlaska na spavanje nije donelo nikakvo dodatno smanjenje rizika od infarkta i šloga u poređenju sa jutarnjim uzimanjem.

Štaviše, kanadska studija je zabeležila da su pacijenti koji su lekove pili uveče češće preskali terapiju i bili manje dosledni. Takođe, lekovi koji podstiču izbacivanje tečnosti (diuretici) uzeti uveče često su remetili zdrav san zbog čestih odlazaka u toalet.

Zato je ključni savet da vreme uzimanja lekova nikada ne menjate na svoju ruku, već da se posavetujete sa svojim lekarom i pritisak redovno merite kod kuće, naročito u prvim satima nakon buđenja.

Odobren prvi lek za metastatski rak glave u poslednjih 10 godina

Muči vas nagli bol u donjem delu stomaka: Ginekolozi objašnjavaju kada je znak za uzbunu